Iako je timski rad sveprisutan, mi i dan danas treniramo ljude – bilo kroz obrazovanje ili na radnom mestu – primarno za individualne i tehničke veštine. Patrik Lencioni koji je radio sa timovima proteklih 25 godina u korporativnom svetu i napisao dve knjige o timskom radu, smatra da ovo treba da se promeni. On nam govori o tri jednostavne vrline koje određuju ko su najbolji timski igrači.

Danas uzimamo zdravo za gotovo činjenicu da možemo biti u istom timu kao neko ko živi na drugom kraju države – ili čak sveta – i to uglavnom zahvaljujući tehnologiji. Kao posledica tehnologije, ljudi razvijaju interna organizaciona rešenja koja su neverovatna i kompleksna i rešavaju probleme u poslovanju, medicini i komunikaciji, na svakom polju. Ta kompleksna rešenja zahtevaju da ljudi sarađuju – rade zajedno kao timovi.

Prva, daleko najvažnija, vrlina je skromnost

Ako želite da budete kao najbolji timski igrači i ukoliko želite da budete uspešni u životu, zaista je neophodno da budete skromni. Većina nas zna šta je skromnost – to znači ne biti aroganatn ili samoživ, već postavljati druge ispred sebe. To je tako privlačna i moćna stvar.

Kada nekome nedostaje samopouzdanja i umanjuje svoj značaj, to nije skromnost. Poricati naše telente je zapravo kršenje skromnosti, jednako kao i preuveličavanje. Pisac Karol Luis je to najbolje rekao kada je napisao:

Skromnost nije kada o sebi mislimo loše, to je kada o sebi mislimo manje.

Drugi kvalitet je jednostavan: morate biti gladni

Ovo jednostavno znači imati jaku profesionalnu etiku. Ljudi koji imaju untrašnju glad da završe posao su obično mnogo uspešniji u timovima i u životu. Ovaj kvalitet verovatno treba da razvijete u najranijoj dobi života. Ljudima koji ga nikada nisu razvili, kasnije tokom života može biti teže da ga izgrade. Biti gladan ne znači biti radoholičar. Radoholičari su ljudi koji zasnivaju čitav svoj identitet na svom poslu. Ljudi koji su gladni jednostavno žele da prevaziđu očekivanja i daju sve od sebe; oni imaju visoke standarde za ono čime se bave i nikada ne urade samo minimum.

Treća karakteristika je ono što Lencioni naziva – biti pametan

Ali nije reč o intelektualnoj pameti; ovde govori o emocionalnoj inteligenciji i posedovanju zdravog razuma o tome kako razumemo ljude i kako koristimo svoje reči i dela da izmamimo najbolje iz drugih. Ovo je tako važno u svetu, a biti pametan je jedna od onih stvari na kojima ljudi mogu raditi i postati bolji u tome. Najbolji timski igrači se usavršavaju u veštinama emocionalne inteligencije.

Potrebno je da imate sva tri kvaliteta da biste bili dobar timski igrač

Stoga je zaista važno da naučite kako da prepoznate kod sebe i kod drugih kada neki od njih nedostaje. Lancioni je osmislio nekoliko oznaka koje možete koristiti da ukažete na ljude (uključujući i sebe) kojima nedostaje jedna od ovih odlika.

Osoba može biti skromna i gladna, ali joj nedostaje pameti – on ih naziva nenamerni izazivači nereda (u originalu – accidental mess maker). Kao menadžer, verovatno je da puno vremena posvećujete nenamernim izazivačima nereda. Oni su dobri ljudi, imaju zaista dobre namere, ali prave probleme kojih nisu svesni. Oni su kao štenci – često obaraju stvari ali imaju dobru nameru. Problem sa ovim tipom je što morate da čistite za njima s vremena na vreme, možete se umoriti od toga što često morate da ponavljate stvari, poput: “On je stvarno sjajan momak; nije tako mislio”.

Zatim, postoji neko ko je skroman i pametan, ali mu nedostaje gladi – Lancioni ih naziva dopadljivi krivinar (u originalu – lovable slacker). Problem je u tome što iako su dopadljivi i zaista zabavni u društvu, oni rade samo puki minimum. Oni se ne trude više nego što moraju. Morate konstantno da ih podsećate da rade više i morate da nadoknadite ono što nisu obavili u organizaciji.

Najteži tip je član tima koji je gladan i pametan ali nije skroman – Lancioni ovaj tip naziva vešti političar (u originalu – skillful politician). Oni znaju kako da se predstave kao skromni, što je jako opasna stvar. Sposobni su da dobro prolaze na intervjuima, i uvek kažu pravu stvar na sastancima. Problem je što, duboko u njima, posao se vrti oko njih, a ne oko drugih. Dok dođe vreme da menadžeri to shvate, obično je tu već niz kostura sakrivenih po ormarima širom organizacije.

Dakle, šta da radite sa ovim informacijama?

Nemojte zloupotrebljavati ove oznake. Nemojte govoriti svom nadređenom ili kolegi: “Znaš, mislim da si ti nenamerni izazivač nereda”.

Zatim, primenite ove kategorije na sebe i ljude oko vas. Sedite sa svojim poslovnim timom, vašom porodicom ili fudbalskom ekipom čiji ste trener. Objasnite kvalitete i dajte svima da ocene sebe u navedenim oblastima – u kojoj su najbolji, manje dobri, a u kojoj najmanje dobri. Čak i ako su dobri u svakoj od njih, ipak će biti bolji u jednoj, a slabiji u nekoj drugoj.

Dalje, idite redom i tražite od ljudi u grupi da objasne svoju treće rangiranu karakteristiku i kako se to odnosi na njih. Razgovarajte zajedno o tome kako mogu da ojačaju taj kvalitet. Dajte jedni drugima savete; načinite vaše kolege, vaše članove tima i članove porodice međusobnim savetncima.

Za osobu kojoj je potrebna pomoć da bude skromnija, mogli biste reći nešto poput: “Možda ne bi trebalo da tako puno pričaš o sebi i umseto toga bi mogao postavljati pitanja o drugima i zainteresovati se za njihove živote”.

Za pojednica koji treba da bude više gladan, predložite da u trenutku kada završava posao za taj dan, treba da zastane i proveri da li postoji još neki zadatak koji treba obaviti.

A za osobu kojoj je potrebno da bude emocionalno pametnija – zatražite od nje da na kraju sastanaka još jednom proveri da li se prema svakome odnosila ljubazno i s poštovanjem.

Vreme je da promenimo način na koji razmišljamo o uspehu kao društvo i kako pripremamo ljude za uspeh u životu. Razvijanjem ova tri kvaliteta kod sebe, mogli bismo početi da se menjamo i poboljšavamo svoje organizacije, naše škole, svoje porodice – i naš svet.

3 mentalne blokade vas sprečavaju da uradite ono što kažete