Mindfulness većinom podučavaju sredovečne bele žene, i to publiku istog takvog sastava, ali neki od najintenzivnijih i najinteresantnijih projekata se sprovode sa različitim diversifikovanim zajednicama – što naše kulturološke i klasne predrasude iznosi na videlo. Kako učimo da posmatramo sopstvene predrasude?

Grupa radnika službe socijalnog rada obavlja trening za diversifikovanu grupu ljudi koja treba da podučava mlade mindfulness-u. Većina ljudi sa kojima rade su beskućnici ili nestabilno stambeno zbrinuti seksualni radnici iz trgovine belim robljem koji pokušavaju da napuste taj posao, ili zavisnici od supstanci, koji su svi bili izloženi traumama. Uz nekoliko izuzetaka, predavači-treneri su predominantno sredovečne bele žene koje pokušavaju da prenesu svoju “mudrost” diversifikovanoj grupi budućih predavača čija će publika biti još diversifikovanija i društveno ugroženija grupa.

Ovo je uočljiv raskorak i zato kažu “Jasno je da smo mi bele starije privilegovane žene i ne poznajemo ni vašu kulturu, niti probleme sa kojima se suočavate. Ali vi ste ljudi koji će preneti mindfulness izvan granica belog sveta i vreme je da vam se sklonimo sa puta”. U prostoriji je bilo primetno olakšanje. Ljudi du bili srećni što je situacija imenovana i što im je ukazano poštovanje za njihov trud da unesu diverzitet u ovaj posao.

Ova situacija se nastavlja kao iskustvo učenja za sve koji su uključeni u projekat, gde su starosna dob, moć, nejednakost, boja kože i problemi roda brige kojima svi moraju da se bave. Većina predavača mindfulness-a su žene iz srednje klase; pored toga, žene i srednja klasa su daleko zastupljenije nego muškarci među učesnicima programa čija je tema mindfulness. Ipak, ova zakrivljenost tek počinje da biva predmet dikusije u mindfullnes oblasti, naporedo sa problemima rasizma, inkluzije, moći i opresije.

Dakle, nameće se pitanje kako mindfulness zajednica može nastaviti da raste uz osetljivost na ove probleme i izgradi bolji svet kao i bolje pojednice? Nije potrebno puno tražiti da bi se našli drugi učitelji i inicijative koje prenose ovaj rad dalje izvan granica srednje klase i sredovečnih žena.

Transformacija razmišljanja “Mi” i “Oni”

Kako je Mark Nepo mudro formulisao, možemo gledati na mindfulness treninge kao “transformativno obrazovanje”… shvaćeno kao obrazovanje osobe u celosti integrisanjem unutrašnjeg i spoljnog života, donošenjem pojedinačne i globalne osetljivosti i učestvovanjem u saosećajnim zajednicama”.

Premda je govorio o obrazovnim institucijama, možemo preuzeti ovu ideju transformativnog obrazovanja i primeniti je direktno na diskusije čija je tema mindfulness, bilo da neko radi u zdravstvu, socijalnoj službi, psihoterapiji, poslovnom okruženju ili obrazovnom sektoru.

Mindfulness poboljšava kapacitet samo-refleksije kod ljudi i uči nas da oslabimo svoju vezanost za sopstveni značaj i naše identitete. Kako kaže Bet Berlia, “kontemplativne prakse… mogu pomoći polaznicima da razviju ovu sposobnost kritičke samo-refleksije. Takođe im može pružiti alate da budu prisutni.”

Ovo su važne veštine jer nam mogu pomoći da budemo otvoreniji, naučimo da posmatramo sopstvene predrasude i tako ih postanemo svesniji – naših tendencija da se postavljamo kao “mi protiv njih” i praktikujemo način razmišljanja ko je sa ove a ko sa one strane.

Identitet – kako doživljavamo ko smo – je jako subjektivan i pod uticajem društvenog okruženja, naše kulture, vrednosti i iskustava. Identitet sam po sebi nije nužno loš već preterano insistiranje na njemu. A toga imamo svuda oko sebe i više nego dovoljno.

Mindfulness može pomoći da imamo više saosećanja ka sebi i drugima. To može biti naročito korisno kada se upuštamo u diskusije o diverzitetu, rasizmu ili nejednakosti, bez obzira na kojoj smo strani opresivne ograde kada se suočimo sa sopstvenim neznanjem, patnjom ili našim ulogama u pojačavanju predrasuda ili nejednakosti. Mindfulness i saosećanje nam mogu omogućiti da budemo svesni sopstvene ljutnje ili stida dok razmišljamo šta želimo da uradimo sledeće, umesto da momentalno besnimo ili bežimo da se sakrijemo.

Sagledavanje naših reakcija kao proizvoda našeg identiteta u nepravednom svetu

Mnogi koji su uključeni u praktikovanje ili podučavanje mindfulness-a znaju da kada počnemo da istražujemo iskustva, mogu se pojaviti različite misli, emocije i telesne reakcije. Berlia, koja predaje na Univertizetu Sv. Klaud kaže: “poredavači mogu pomoći polaznicima da pronađu koji je njihov smisao [njihovih utelovljenih iskustava] u kontekstu opresivnih sistema koji su doprineli da se ona proizvedu. Možemo početi da sagledavamo reakcije kao nešto više nego samo tipičan ‘mozak primata’, već umesto toga kao neizbežne proizvode života u određenom identitetu u društvu koje odlikuje nejednakost”.

Ovo je vredna perspektiva, pogotovo ako želimo da mindfulness načinimo relevantnim za veliki broj ljudi, a ne samo neke; i za društvo, a ne samo pojedinca.

Čak iako to ne uspe, mindfulness svima može pomoći da bolje razumemo šta se može javljati kod ljudi koji se suočavaju sa poteškoćama u praksi i u životu. Ukratko, mindfulness trening nije samo obučavanje ljudi da posmatraju misli kao prolazne senzacije i da ih otpuste. To bi ujedno predstavljalo neznanje i okrutnost.

Pre ćemo tražiti od ljudi da se okrenu ka preispitivanju stanja uma i raspoloženja a zatim odluče da li žele, ili ne, da se time bave putem istraživanja, brige o sebi ili veštih aktivnosti. To je važno za sve nas, a još važnije za sve one koji su predmet različitih vrsta opresije, predrasuda ili trauma – čiji efekti se mogu intenzivno pojaviti tokom prakse meditacije.

Treba takođe da budemo svesni kada smo uključeni u meditaciju sa drugima iz različitih pozadina – da iako smo svi mi međusobno zavisni i deo čovečanstva, takođe imamo i veoma različite istorije i stepene moći i privilegije.

Mindfulness nije uvek benigna stvar i važno je da kada počinjemo praktikovanje, to treba da radimo postepeno, odnoseći se ka poteškoćama uz nežnost, postepeno gradeći toleranciju na uznemirenost i povećavajući svoju sposobnost da sagledavamo kako bismo mogli da promenimo naš odnos ka sopstvenoj patnji, tako da dođemo do većeg olakšanja ili preduzmemo aktivnosti po potrebi.

Isto tako treba da zapamtimo da se nalazimo unutar političkih i društvenih sistema koji jesu i nastavljaju da uzrokuju velike ozlede za mnoge ljude. Mindfulness i saosećanje nam mogu pomoći da polako dođemo do više jednakosti, transformacije i isceljenja, ali samo ako smo dovoljno hrabri da se okrenemo sebi i drugima, posmatramo sopstvene predrasude i zapitamo se: “Čega ste spremni da se odreknete da biste uveli ovu praksu u svoj život?”

Kritičko mišljenje u šest nivoa: Kako efektivno razmišljati