U svojoj novoj knjizi, The Person You Mean to Be: How Good People Fight Bias, Doli Čag pojašnjava zašto ljudi koji veruju u društvenu inkluziju i pored toga mogu imati nesvesne predrasude koje ih sputavaju da ostvare svoje ideale. Putem pripovedanja i temeljnog pregledanja naučnih aspekata, Čag nam daje savete za prepoznavanje predrasuda, umanjivanje njihovih efekata na nas i naša radna okruženja i smernice kako se suprotstaviti predrasudama.

Prema Čag, primećivanje razlika među ljudima je prirodni sastavni deo ljudskih bića. Ali, budući da društvo tako često marginalizuje određene grupe ljudi – kao što su žene, transrodne osobe, ili ljudi sa drugačijim sposobnostima – svi mi plivamo u “moru” predrasuda koje prožimaju naše umove i teško ih je iskoreniti. Čak i ljudi sa jasno naglašenim uverenjima jednakosti i društvene inkluzije će imati predrasude, često na nesvesnom nivou.

Usled toga, neki ljudi se sa predrasudama sučeljavaju i to ih sputava, dok drugima idu na ruku. Dokazi ovih uticaja se javljaju na mnogo načina, uključujući nejednakost u primanjima, zdravstvu i predrasudama u pravosudnom krivičnom sistemu. Premda možemo sebe doživljavati kao nevine u kreiranju ovih nejednakosti, mi i dalje od njih imamo koristi… što otežava da im odolimo. Čag nas podstiče da se suočimo sa ovom činjenicom i ponesemo se kao nosioci promene, umesto da sebe oslobađamo odgovornosti.

Sveprisutna ljudska potreba da zaštitimo sopstveni identitet se može isprečiti na ovom putu. Želimo da vidimo sebe kao dobre ljude, a kada je ta slika o sopstvu ugrožena, skloni smo da pronađemo neki način da opravdamo zašto nismo ništa preduzeli. Možemo racionalizovati kako nismo mogli uraditi ništa da pomognemo ili kako nije bio pravi trenutak da intervenišemo.

Čak i kada podbacimo, naš refleks je da se pozivamo na identitet dobre osobe.

Potreba da budemo percipirani kao “dobri” nam otežava da radimo u pravcu toga da postanemo bolji saveznici. Možemo želeti reči potvrde ili se bojati da ne pogrešimo. Čag predlaže da u situaciji kada osetimo potrebu da zaštitimo sopstvenu predstavu o sebi, treba da obratimo pažnju na to i preduzmemo nešto u svakom slučaju. Za nas je važno, piše ona, da se pomerimo iz tačke da “verujemo” u društvenu jednakost u stav da smo “greditelji” društvene jednakosti.

Kako to izvesti? Evo četiri smernice koje Doli Čag iznosi u svojoj knjizi.

1. Aktivirajte majndset rasta

Kada se prisetimo da svi mi učimo i da ne moramo da budemo savršeni, otvoreniji smo da razumemo sopstvene predrasude i upustimo se sa drugima povodom “izama” kao što je rasizam ili seksizam. Ljudi koji veruju u majndset rasta – da se učenje odvija kroz trud – manje osećaju potrebu da budu u pravu, bolje se oporavljaju nakon grešaka i istrajniji su, i više su voljni da preuzmu odgovornost za prekršaje.

Ukoliko bismo mogli da se držimo majndseta rasta dok se rvemo sa sopstvenim predrasudama, bićemo manje povređeni kada naši pokušaji budu dočekani s nepoverenjem ili neprijateljski. Priznati da imamo još mnogo da naučimo i da imamo ugrađene, nesvesne predrasude koje želimo da preispitamo može pomoći da izgradimo poverenje sa marginalizovanim zajednicama. Što je zapravo bolje nego da pokušavamo da se pretvaramo da ne patimo od predrasuda.

2. Uočite svoju privilegiju i upotrebite je

Mnogi od nas se drže ideje meritokratije – oni koji su napredniji su talentovani ili su napornije radili da dospeju dotle. Čag sugeriše da preispitamo taj narativ i prepoznamo mnoge načine na koje sreća i privilegija igraju ulogu kod uspeha.

Ovo može biti teško, jer često bivamo žrtve potvrdne predrasude – tendencije da pridajemo više kredibiliteta dokazima koji podupiru naš pogled na svet. Ako želimo da verujemo da zaslužujemo svoj uspeh, manje smo skloni da uviđamo načine na koje nam je društvo pomoglo na tom putu. Naučiti prepoznati da je naš uspeh delom rezultat srećnije sudbine nam pomaže da uvidimo važnost zastupanja politika koje mogu popraviti ravnotežu za ljude koji su u nepovoljnom položaju.

Čag  daje nekoliko praktičnih predloga kako možemo preispitati predrasude na poslu i kod kuće, a zatim preduzeti konkretne korake da im se suprotstavimo. Na primer, oni koji su na pozicijama moći se mogu aktivno truditi da podržavaju žene ili ljude obojene kože tako što se postaraju da se njihove tačke gledišta saslušaju i cene, zatim ukazujući na seksističke i rasističke pošalice, te davanjem zasluga drugima za zajednička dostignuća – što bi inače možda zaboravili da urade.

3. Odlučite se za svesnost

“Istraživanja pokazuju da što nam je više stalo do nečega, to smo skloniji da svojevoljno ignorišemo negativne relevantne informacije na tu temu”, piše Čag. Ta tendencija nas može navesti da zanemarimo nezgodne informacije, kao na primer da li naše omiljene patike prozvodi dečija radna snaga.

Protivotrov je praktikovanje svesnosti. Jednostavnim postavljanjem pitanja ljudima koji prolaze kroz nepovoljne situacije o njima samima i njihovim izazovima, slušanjem bez defanzivnosti, možete steći uvid i povećati interpersonalno poverenje. Ukoliko je vođenje takvog razgovora teško ili nemoguće, i dalje možete učiti o ljudima koji su se susretali sa predrasudama čitanjem knjiga ili slušanjem podkatsta koji predstavljaju perspektive drugih.

4. Angažujte se među ljudima i sistemima u svom okruženju

Previše često pokušavamo da podučavamo svoju decu da ne primećuju razlike, misleći da ukoliko ignorišemo razlike pomažemo deci da izbegnu predrasude. Ali istraživanja sugerišu da će deca primećivati razlike od rođenja pa nadalje i stvarati sopstvene narative o rasi, rodu ili posebnim potrebama ako roditelji razlike ne diskutuju aktivno i ne daju smernice.

Kako se suprotstaviti predrasudama? Svako od nas može zahtevati više medijskog prisustva žena, različitih rodnih zajednica i ljudi obojene kože; suprotstaviti se prijateljima i kolegama koji koriste rasističke ili rodne aluzije; raditi na tome da obezbedi da naše društvene grupe budu diversifikovane i da se ljudi osećaju uključeno. Važno je zapamtiti da naš cilj nije da se osećamo samozadovoljno ili tapšemo jedni druge po ramenu, već da učimo, demonstriramo odvažnost i pomognemo onima kojima bi značilo da mi preispitujemo nefer sisteme.

Premda ovo ponekad može delovati kao preopterećujuć zadatak, postoji mnoštvo nagrada za takvo postupanje. Ljudi sa diversifikovanijim i inkluzivnim poslovnim timovima uglavnom imaju bolji radni učinak, a pojedinci sa diversifikovanijim grupama prijatelja se bolje i opuštenije osećaju u situacijama sa mešovitim grupama.

Zastupati osnaživanje drugih ljudi je ispravna stvar koju treba raditi i pomoćiće nam da živimo u skladu sa sopstvenim vrednostima.

5 obrazaca iracionalnog razmišljanja koji vas koče u životu