Dobre ideje nam dolaze u svakom uzrastu, ali potrebno je iskustvo da ih sprovedemo u uspešne priče. Stiv Džobs je imao 21 godinu kada je pomogao da se osnuje Apple, ali je imao 43 godine kada je bio CEO kompanije koja je napravila iMac. Podaci otkrivaju: dvadesetogodišnji preduzetnik je mit.

Zaboravite sve što ste čuli o nadarenim 22-godišnjacima kako sede po uglovima kancelarija u svojim vrtoglavo popularnim startapima Silikonske Doline – ako želite da pronađete najuspešnije preduzetnike, treba da se vratite nekoliko decenija unazad.

Prema naučnom radu profesora Pijera Ezuleja i studenta doktoranda Danijela Kima sa MIT Sloan, prosečna starost preduzetnika koji su pokrenuli kompanije i nastavili sa zapošljavanjem bar još jednog radnika jeste 42 godine.

“Kada ne biste znali ništa drugo, a imate dve identične ideje, jednu predlaže veoma mlada osoba, a drugu sredovečna osoba, a to je jedina stvar kojom možete da se vodite, bolje biste prošli – ukoliko biste želeli da predividite uspeh – kada biste se kladili na sredovečnu osobu”, rekao je Ezulej.

Da bi otkrili korelaciju između starosti i preduzetništva, te proverili pretpostavku “dvadesetogodišnji preduzetnik je mit“, Kim i Ezulej su se obratili vladinom sektoru, preciznije – pregledali su administrativne podatke iz Longitudinalne poslovne baze podataka Cenzus Biroa i podatke o vlasnicima biznisa iz Interne službe prihoda.

Između 2007. i 2014., manje od 1% startapa visokih rezultata su osnovali dvadestogodišnjaci. Izvor: “Age and High-Growth Entrepreneurship”

Tim je pregledao podatke oko 2.7 miliona ljudi koji su osnovali biznise između 2007. i 2014. i zaposlili bar po jednog zaposlenog. Pored prosečne starosti preduzetnika, takođe su uvideli da su ova nova preduzeća sa najvećim rastom bila osnovana od strane, u proseku, 45-godišnjaka.

Istraživači su podelili podatke prema zapošljavanju u visoko tehnološkom sektoru, firme zasnovane na preduzetničkom kapitalu i kompanije koje patentiraju. Širom Sjedinjenih Američkih Država, prosečna starost osnivača bila je 43, 42 i 45 godina za navedene segmente.

Tim je pregledao starosnu dob i startape u oblastima kao što su Kalifornija, Njujork, Masačusets i pogotovo Silikonska Dolina. Najbliže što je neki osnivač bio uzrastu “mlad” bilo je u firmama osnovanim preduzetničkim kapitalom, gde je prosečna starost bila 39 u Njujorku.

Slično tome, prosečna starost jednog od “najmlađih” tehnoloških sektora – u ovom slučaju bežičnih telekomunikacija – bila je 39 godina.

Kim i Ezulej su takođe otkrili da su preduzetnici bili 125% uspešniji ukoliko su prethodno bili zaposleni u određenom sektoru u kome započinju biznis.

Premda to može biti iznenađujuće – barem za ljude od 20 i nešto godina koji žele da osnuju kompanije i ljude koji žele da ulože kapital u njihove poduhvate – rekao je Kim – za ekonomiste, ta ideja ne bi trebalo da bude nezamisliva.

“U teoriji, znamo da kako starimo, nakupljaju se brojne pogodnosti”, kaže Kim. “Na primer, steknete mnogo ljudskog kapitala iz iskustva, takođe dobijete više finansijskih resursa kako starite, kao i društvenih veza, što će sve verovatno pogodovati vašim šansama za uspeh u ulozi preduzetnika”.

Ambicija i preduzetništvo

Ima i drugih načina da pribavite informacije o osnivačima i kompanijama, kao što je LinkedIn, objasnio je Ezulej, ali podaci Cenzusa “su daleko bliži realnom stanju na terenu nego bilo šta drugo. Sve ostalo je ograničeni uzorak”.

Tim je sarađivao sa Bendžaminom Džonsom, profesorom pri Kellogg Školi menadžmenta na Univerzitetu Nortvestern, i Havijerom Miranda iz Cenzus Biroa. Pre nego što su zaronili u podatke, istraživači su morali da adresiraju nekoliko stvari, kao što je razjašnjavanje razlike između ljudi koji su samo-zaposleni i preduzetnika, kao i sužavanja obima sa svih na određene kompanije koje imaju ambiciju da rastu.

Mnogi biznisi se osnivaju sa namerom da budu uspešni, ali ipak ostanu mali – setite se hemijskog čišćenja ili picerije.

“U tome nema ničeg pogrešnog”, rekao je Ezulej. “Ali kada govorimo o preduzetništvu, ono što imate je slika nekoga ko pokušava nešto sa ambicijom da raste u istom trenutku kada započinje”.

Ta početna tačka je takođe nešto što treba da bude postavljeno, rekao je Kim. Kako definišete preduzetništvo? Da li je to dan kada zapravo nekoga zaposlite, dan kada vam ideja padne na pamet u garaži, ili je to dan kada se pridružite programu za ubrzanje rasta?

“Nije postojala saglasnost u pogledu toga kako definišemo preduzetnika; to je bio izazov”, rekao je Kim. “Imali smo priliku da kombinujemo podatke Cenzusa i IRS koji nam omogućavaju da zaista identifikujemo vlasnike biznisa, kombinovano sa ljudima koji su zapravo u biznisu počev od prvog dana”.

Ono što su Kim i Ezulej mogli da prate nije bilo samo ko je prisutan od prvog dana, već i da razlikuju zaposlene koji nisu osnivači i preduzetnike koji su uključeni od prvog dana i ujedno poseduju veliki deo kompanije.

“Aspekt za koji smatram da je dopadljiv u našem istraživanju, jeste da uspeva da izvede dve stvari odjednom: da pronađe osnivače i njihovu starosnu dob, za skup mladih kompanija koje najverovatnije imaju ambiciju da izgrade nešto značajno u trenutku u kome počinju”, rekao je Ezulej.

Stiv Džobs i Bil Gejts su pokrenuli sopstvene kompanije tokom svojih ranih 20tih, kao što je naznačeno vertikalnim linijama. Ali Apple i Microsoft akcije su dostigle vrhunac kada su obojica bila u svojim 40-tim godinama. Izvor: “Age and High-Growth Entrepreneurship”

Bolje preduzetništvo

Dakle, zašto je starosna dob važna u preduzetništvu? To bi mogao biti rezultat ljudskog, društvenog, ili finansijskog kapitala, kombinacije ovih, ili nečeg drugog.

“Jedna od stvari koju Cenzus nema jesu kvalitetni podaci o obrazovanju. Ne možemo vam reću koji osnivači imaju doktorate, ili fakultetsko obrazovanje. To ne znamo. Vidimo nešto malo o njihovom iskustvu”, rekao je Ezulej. “To je deo sastavni priče o starosnom dobu – znate šta se događa u industriji, razumete probleme”.

To je lekcija kako za osnivače, tako i za investitore, rekao je Ezulej. Trenutno neke ideje zavređuju ali možda ne dobijaju investicije zato što su njihovi 37-godišnji osnivači označeni kao dotrajali.

To ne treba da znači da nema mladih ljudi koji su napravili “veoma izdržljive, jako velike uspešne biznise”, kaže Ezulej, ali to takođe ne znači da oni neće postati bolji s godinama. Bil Gejts i Džef Besos su, na primer, imali više uspeha kao 50-togodišnjaci nego kao 20-togodišnjaci.

Kada je reč o onima koji imaju dvadestak godina i žele da budu sledeći Mark Cukerberg, Kim je rekao da podaci ne bi trebalo da ih obeshrabruju, te da umesto toga treba da budu samouvereni da ipak mogu biti uspešni i deo unapređenog preduzetništva. Dvadesetogodišnji preduzetnik je mit prema današnjim podacima, ali to ne znači da mladi ljudi neće uspeti.

“Ako vam je 22 godine, ili možda tek izlazite sa fakulteta, a prisutna je ova društvena perspektiva da upravo sada treba da budete preduzetnik, razmislite još jednom. Mogli biste imati sjajnu ideju ali možda nemate prave veštine ili iskustvo da zaista zavrtite tu ideju”, rekao je Kim. “Razmislite o karijernoj putanji kao o skupu opcija, a ne samo kao o jedinoj mogućoj putanji”.

Brzi vodič kroz Strategiju za preduzetnike