Premor je širok termin koji se pominje kada se opisuje mnogo različtih stvari (na engleskom Burnout, dok se kod nas često prevodi kao Izgaranje, premda izgaranje ima drugačiju konotaciju stremljena i ulaganja truda, pre nego što opisuje stanje iscrpljenosti i poteškoće da se nastavi dalje. Oporavite se od premora uspomoć saveta terapeuta koji svojim klijentima pomažu kada uobičajene strategije i rešenja više ne daju željene rezultate.

Termin je izvorno skovan kako bi se opisala stresom izazvana premorenost profesionalaca koji pružaju pomoć drugim ljudima: mentalna i fizička iznurenost, distanciranje od drugih i smanjena produktivnost koja im se događala kada im je svega bilo previše.

Premor je sada naše sveprisutno stanje

U ovom trenutku, iznureni stresom od života u pandemiji i od započinjanja godine neizvesnosti, u svakom trenutku sve doživljavamo kao previše. Premor više nije odstupanje od uobičajenog stanja. On jeste uobičajeno stanje.

Dakle, kako da se oporavimo od premora izazvanog premorom?

Obično, kada ljudi pate od premora, savetuje im se da razviju bolji balans između poslovnog i privatnog, ili posvete više vremena praksama brige o sebi, ili pak razmisle da li im bi im koristila krupna životna promena. Ali u našem trenutnom svetu, ovakvi predlozi zvuče kao maštarije. Kako možete pronaći ravnotežu ili postaviti granice kada su vaša deca u kući čitavog dana, a vaša kancelarija je u vašoj spavaćoj sobi? Kada ne možete da zamolite prijatelje ili članove porodice da ugroze sopstveno zdravlje kako bi došli da vam pomognu?

Sva ova pitanja u poslednje vreme veoma često bivaju postavljana terapeutima. U nastavku su saveti koje neki od njih pružaju svojim klijentima.

Fokusirajte se na ojačavanje nekoliko novih međuljudskih odnosa

Možete imati utisak kako je prošlo stotinu godina, ali to je bilo samo pre nekoliko kratkih meseci – uložili smo ogromnu energiju u naše odnose, zakazujući beskonačne Zoom pozive i pitajući se zašto nikada do sada nismo uložili više truda da budemo u kontaktu jedni sa drugima. Kada nam se to obilo o glavu – kao što neizbežno jeste svakome od nas – to nam je teško palo: Iznenada, kalendar krcat video pozivima je bio isrpljujuć umesto da nam osveži energiju. Povukli smo se i zadovoljili rutinom sa daleko manje kontakata.

Problem sa distanciranjem od drugih, pritom, jeste što je to tek kratkoročno rešenje za stres, brzinsko smirivanje po cenu dugoročnog mentalnog zdravlja. Ljudi su društvena bića i potrebni smo jedni drugima da bismo preživljavali i optimalno funkcionisali. Takođe imamo ograničenu količinu energije kada smo u stanju preživljavanja. Često, ove dve činjenice su u direktnom konfliktu jedna sa drugom.

Umesto da naizmenično lutamo između ekstremne socijalizacije i isposničkog života, treba pokušati pronaći zlatnu sredinu: značajne veze sa nekoliko odabranih ljudi.

Usredsredite se na jedan ili dva odnosa koji zavređuju energiju i pažnju ove godine. To se razlikuje od zakazivanja poziva sa celom vašom familijom ili aktiviranja u grupi gde se razmenjuju poruke. Reč je o izgradnji snažnijeg odnosa jedan-na-jedan gde možete napustiti površno ćaskanje i razgovarati o više tema osim pandemijskih statistika i koliko je stanje kritično. Potrebno vam je nekoliko ljudi sa kojima možete diskutovati o svojim realnim izazovima i problemima, radostima i pitanjima budućnosti.

Kako biste napravili taj prostor za sebe, evo nekoliko pitanja koje možete postaviti:

  • Kojih je to par najvažnijih odnosa koje bih voleo/la da razvijem tokom sledeće godine?
  • Kako mogu za to da napravim mesta i podelim ono što se zaista događa sa mnom?
  • Kako mogu da ostanem povezan/a kada sam pod iskušenjem da se povučem u sebe?

Ukoliko jedan ili dva odnosa izgradite kao manje površne i sa više suštine, to će vam pomoći da ostvarite snažniji osećaj sopstva. Što više znate ko ste i šta želite – i što više to delite sa drugima, osećaćete se manje beznadežno u stresnim vremenima.

Oporavite se od premora uz novi osećaj svrhe i smisla

Pronalaženje osećaja svrhe je uobičajena strategija za oporavak od premora – skloni smo da budemo manje pod stresom kada pomažemo drugima, rešavamo interesantne probleme ili na neki drugi način angažujemo delove svog mozga koji su radoznali, umesto onih anksioznih.

Ali, tokom pandemije, pronalaženje nove svrhe može biti puno začkoljica. Značajna životna promena se doživljava kao nedostižni luksuz za većinu nas. Ljudi brinu da li će izgubiti posao koji već imaju. Ne mogu da razmišljaju o visokom obrazovanju dok pokušavaju da kod kuće školuju svoju decu. Ne maštare o putovanju poput “Jedi, moli, voli” – pitaju se kako uopšte da stignu do bakine kuće a da usput ne koriste javni prevoz.

Kako pronaći svrhu kada pokušavate samo da stignete do kraja nedelje?

Redefinišete koncept “svrhe”.

Kada pođete od toga da je pronalaženje svrhe isključivo stvar menjanja sveta, gubite iz vida ispunjenost koju možete osećati ako menjate svoj svet: otkrivate da vam se dopada drugačiji žanr u književnosti, ili da možete pisati izuzetno duhovite mejlove prijateljima koji su usamljeni, ili pak da se osećate bolje kada obučete lepu odeću ili doneste namirnice starijem susedu.

Pronalaženje svrhe znači da vas pokreću vaše vrednosti, ne vaša anksioznost. A kada potražite male elemente svrhe u jednom danu, vaš nivo energije će porasti.

Krupne promene mogu doneti neposredno olakšanje od premora, ali one vas zapravo ne čine smirenijom osobom, ili boljom osobom, na duže staze. One ne menjeju način kako se odnosite prema sebi ili koliko kreativnosti unosite u teške probleme. Oporavite se od premora: zapitajte se šta vredi uraditi danas, pa ćete imati dovoljno energije da sebi isto to pitanje postavite i sutra.

Sopstvena lista zadataka vas izluđuje? Napravite listu “ne raditi”

Kako izbeći premor: Radite manje i ignorišite “propagandu produktivnosti”