Čak i onima koji nisu opsednuti sobom, ego se može isprečiti na putu mnogo češće nego što bi želeli. Imati osećaj sopsva nije loše, ali možemo postati toliko vezani za ideju ko smo, do te mere da odbijamo da preduzmemo neophodne korake ka napredovanju, ako će oni dovesti u pitanje našu predstavu o sebi. Sigurno ste se nekada našli u sutuaciji da shvatite kako sami sebe sputavate, a sada možete razmisliti kako razgraditi sopstveni ego.

Svaki put kada ne uradimo nešto važno iz straha šta će drugi misliti o nama, živimo na lovorikama umesto da započnemo naš novi veliki projekat, ili odbijamo da priznamo kako je moguće da smo podbacili i sledeći put treba da radimo bolje – to je slučaj u kome nas naš ego sputava da budemo najbolja verzija sebe koja možemo biti.

Na sreću, ovaj problem nije ništa novo. Ljudi su se time bavili tokom dobrog dela ljudskog postojanja i osmislili su niz raznovrsnih rešenja. U nastavku navodimo 4 moguća pristupa kako razgraditi sopstveni ego i zašto su stručnjaci usmerili svoju pažnju svakom od njih u nekom trenutku.

Rajan Holidej: Ego je neprijatelj

Rajan Holidej je marketing profesionalac, pisac i govornik sa značajnim uvidima u to kako ego može da vas spotiče.

U svojoj knjizi, “Ego je neprijatelj“, Holidej diskutuje o opasnostima kada se previše upetljamo u priče koje sebi govorimo o tome koliko smo fantastični i opasnim sporednim efektima. Koristeći sopstveni život kao primer, on opisuje kako je shvato da je bio toliko posvećen poslu da, ukoliko ne uspori, postoji šansa da sebe rano otera u grob. To je bio rezultat verovanja u priču koju je sebi govorio – o sebi. Takođe je bio svedok kako se više ljudi raspalo jer nisu došli do istog saznanja.

Njegova knjiga nudi mnoštvo ideja kako se nositi sa ovim problemom na osnovu izvora od filozofije stoicizma, pa do saveta UFC boraca. Njegov najpraktičniji predlog mogao bi biti konceptjednako, plus, minus“.

U ovom sistemu, osoba bi trebalo da ima po jednog prijatelja koji je jednak, bolji, ili lošiji u njihovoj oblasti. Kada radite na nečemu ili započinjete projekat, obratite se jednakima sebi da biste ostali motivisani i kako biste se podsetili da ste svi u poredivoj situaciji. Kada ostvarite uspeh, obratite se boljem od sebe, koji bi mogao biti ostvareni mentor, kako biste sprečili da vaš ego previše naraste. Najzad, kada podbacite, imajte nekoga kome ste vi mentor kako biste objasnili grešku; to će vam pomoći da shvatite kako je promašaj tek jedan od delova procesa.

Ove tri vrste ljudi vam mogu biti od pomoći da držite svoj ego na mestu i prevaziđete poteškoće koje vas sprečavaju da započinjete nove projekte, priznate poraz, ili nastavite napred i nakon pobede.

Budistička misao i “Ne-sopstvo”

Budistički koncept Anata znači “ne-sopstvo” i odnosi se na ideju da ne postoji permanentna, nepromenljiva suština koju možemo nazvati “sopstvo”. Skloni smo da ističemo niz stvari, primerice svoju formu, misli, čulna iskustva, percepcije i svest, pa kažemo da jedna ili više ovih stvari, onako kako trenutno postoje, čine “sopstvo”. Budizam je tu da vam kaže da nije tako.

Budizam sugeriše da se patnja javlja kada pokušamo da se grčevito držimo stvari koje nisu stalne. U ovom slučaju – naše ideje trajnog “sebe”. Ako razumemo pravu prirodu sopstva, da tu uopšte nema ničeg trajnog, možemo doći do saznanja da mnoge stvari za koje nam naš ego govori da su fundamentalni deo nas samih – kako izgledamo, mislimo, ponašamo se, vidimo svet, ili se osećamo povodom nečega u ovom trenutku – zapravo nisu “mi”.

Kada izbacimo tu ideju iz svojih glava, možemo sebi omogućiti da napravimo promene, preuzimamo rizike i prihvatimo stvari koje nam ego obično ne bi dozvolio. Mnogi budistički sveštenici takođe tvrde da bi vam to omogućilo da se krećete putem prosvetljenja.

Mindfulness meditacija

Bezbrojne koristi meditacije su odavno bile, i dan danas se promovišu od strane različitih religija i ideologija u najrazličitijim oblicima. Ovde ćemo se usredsrediti na praksu mindfulness meditacije, ali znajte da drugi oblici meditacije takođe donose iste vrste blagodeti i pogodnosti.

Mindfulness meditacija preuzima nekoliko smernica iz budističke prakse, ali razvija se u posebnom pravcu. Cilj je usmeriti pažnju čoveka na sadašnji trenutak tokom sedenja. Ovo se često izvodi ritmičnim disanjem ili fokusiranjem pažnje na određeni deo tela. Kada se uradi pravilno, omogućava da čovek uđe u stanje “neelaborativne, neosuđujuće svesti usredsređene na sadašnjost u kojoj se svaka misao, osećanje ili senzacija koja se pojavi u polju pažnje prepoznaje i prihvata takva kakva jeste”, prema opisu psihologa dr Skota Bišopa.

Pomažući nam da isključimo taj deo svog mozga koji brine o prošlosti, budućnosti i beskrajnoj listi pretnji našem osećaju sopstva, mindfulness meditacija nas obučava da se fokusiramo na ono što stvarno jeste, umesto na to kako nam naš ego često govori da stvari stoje. Radeći tako, stičemo mogućnost da prevaziđemo sopstvene ego odbrambene mehanizme. Ova ideja je potkrepljena studijama koje dokazuju da ljudi koji praktikuju mindfulness imaju zdraviji i koherentniji osećaj sopstva.

Lista strahova Tima Ferisa

Investitor i autor čije su neke od ideja povezane sa filozofijom stoicizma, Tim Feris ima nekoliko predloga za prevazilaženje straha koji podjednako lako mogu biti primenjeni da biste svoj ego sklonili sa sopstvenog puta.

Popisivanje strahova podrazumeva da uzmete parče papira sa tri kolone i napišete koji rizik želite da stavite na vrh. U prvoj koloni pišete veoma konkretne loše stvari koje bi se mogle dogoditi ukoliko preduzmete taj rizik. U sledećoj koloni, napišete načine kako možete svesti na minimum te rizike. Na kraju, ispišete načine na koje možete da se oporavite od svakog od navedenih rizika.

Ovaj sistem može biti primenjen na ideje koje imamo o sebi s podjednakom lakoćom kao što se može primeniti i na strah da ne ostanete švorc. Ako nikako ne počinjete da slikate jer se pribojavate šta će reći kritičari, navedite to na ovoj tabeli. Zabrinuti ste da će vas ljudi ismejavati ukoliko promenite svoj stil? Uključite i to. Čak iako listu koristimo samo onako kako je zamišljeno, to može biti dovoljno da se izborite sa svojim egom. Koliko puta ste bili uplašeni da će vas smatrati promašajem, do te mere da ništa ni ne pokušavate?

Zapitajte se koji su odbrambeni i zaštitini mehanizmi vašeg ega i sagledajte da li možete zaći iza tih zidova, sada kada imate na raspolaganju četiri pristupa kako razgraditi sopstveni ego.

5 obrazaca iracionalnog razmišljanja koji vas koče u životu