Upravo ste oformili savršeni tim, dobili obilje sredstava i veliki projekat kakav se viđa jednom u životu, za koji će biti potrebno godinu dana da ga izvedete. Suočićete se sa neverovatnim količinama posla i zahtevnim rokovima, ali ste uvereni da ćete projekat završiti na vreme ukoliko svako bude radio maksimalnim kapacitetom. Vaša jedina briga sada je da li će vaš tim postati žrtva ogromne količine posla i premoriti se tokom trajanja projekta. Čak i ako samo jedan član vašeg tima podlegne premoru, to bi moglo da izazove katastrofu za budućnost vaše organizacije. Kako sprečiti premor zaposlenih – šta konkretno možete da preduzmete?

Šta je premor?

Premor (burnout), koncept izvorno osmišljen 1974-te, počiva na spektru negde između hroničnog stresa i depresije. Rana otkrića sugerišu da može promeniti strukturu mozga. Emocionalna iscrpljenost i cinizam su rani znaci upozorenja na premor, koji mogu proizaći iz neuravnoteženosti šest aspekata rada i života: obim posla, kontrola, nagrada, zajednica, pravednost i vrednosti. Mnoge od ovih neuravnoteženosti mogu biti grupisane oko tri ključne tačke rizika: sopstvo-identitet, kontrola i iscrpljenost – a ovo se može definisati kroz 3 zlatna pravila.

1. Zaštitite identitet

Predstave o sopstvenom identitetu, sopstvenoj vrednosti i društvenom statusu se nalaze u samom središtu emocionalne iscrpljenosti i premora. Njihovo ugrožavanje povećava rizike od premora.

  • Razjasnite ko šta radi. Kada je dodeljena jasno definisana uloga, to podstiče osećaj sopstva i identiteta i štiti društveni status u okviru tima. Zaposleni pojedinci osećaju da su njihovi doprinosi prepoznati, što podstiče samopouzdanje.
  • Budite fer. Proceduralna pravičnost je moćan protivotrov stresu. Povredićete osećanja o sopstvenoj vrednosti vaših zaposlenih i ugroziti njihov društveni status ukoliko se poneste nepravedno.
  • Nagradite trud. Ukoliko ne nagrađujete trud, povređujete osećaj sopstvene vrednosti zaposlenih. Ako ne možete odmah da nagradite zaposlenog, barem stavite do znanja da uočavate njegov trud i zamolite da se odužite kasnije.
  • Uočite ciljeve. Uložite vreme da istražite ciljeve svojih zaposlenih i pronađite načine da ih usaglasite sa timskim ciljevima i vrednostima. Ovo usaglašava njihov osećaj sopstva sa identitetom tima kao celine i pruža vašim zaposlenima “zašto” za teško “kako” ispred njih.
  • Budite prisutni. Gajite kulturu prihvatanja i društvene podrške u okviru svog tima putem fokusa na zajedničke timske ciljeve i autentično liderstvo.

2. Dovedite kontrolu do maksimuma

Neizvesnost uzrokuje stres. Gubljenje osećaja kontrole je jedan od najvećih činilaca koji doprinosi premoru.

  • Definišite problem. Postarajte se da svaki član vašeg tima zna tačno šta treba postići, kako se to može ostvariti i šta se tačno očekuje od svakog od njih ponaosob, u svakom trenutku.
  • Transparentno delite odluke. Ukoliko uočite da će projekat pred vama neizbežno biti stresan, saopštite to svom timu i uključite sve u procese planiranja i donošenja odluka. Oni će imati osećaj veće kontrole obimnog posla koji su svojevoljno preuzeli, umesto da im je nametnut.
  • Slušajte. Zaposleni koji imaju osećaj da se njihovi glasovi čuju smatraju da imaju bolju kontrolu svoje situacije.
  • Smanjite sumnjičavost. Izbegnite tenziju po svaku cenu. Ako šaljete mejl zaposlenom da se sastane sa vama sledećeg dana u kome piše “Molim vas dođite do moje kancelarije” – to uzrokuje nepotrebni stres. Dodajte “da razgovaramo o novim rokovima”, što odmah stavlja tačku na bespotrebnu sumnjičavost.

3. Svedite iscrpljenost na minimum

Iscrpljenost, bilo da je kognitivna, emocionalna ili fizička, jeste snažan faktor za predviđanje premora. Kako sprečiti premor zaposlenih, ako znamo da se preobimna količina posla vezuje sa emocionalnom iznurenošću, a neprekidni poslovni zahtevi dovode do cinizma?

  • Pitajte “šta se dogodilo?” a nikada “zašto se to dogodilo?”. Tokom kritike ili fidbeka, ili nakon stresnih događaja, aktivno podstičite svakoga da zauzme činjenični umesto ličnog pristupa. Kognitivno potvrđivanje pomaže da se regulišu negativne emocije i smanji emocionalna iznurenost.
  • Budite autentični. Autentično liderstvo smanjuje emocionalnu iscrpljenost, pogotovo u okruženjima koja su emocionalno zahtevna.
  • Zahtevajte sprintove umesto maratona. Zakažite i nametnite prilagođeni “dan za disanje” nakon svakih nekoliko dana intenzivnog rada, sa manje sati i imunitetom na nove zadatke i emocionalne zahteve. Postavite obim posla kroz kratke sprintove visokog intenziteta, umesto neprekidnog intenzivnog maratona. Konstantno podsećajte zaposlene na sledeći dan za disanje tako da mogu da vizuelizuju svetlo na kraju tunela.
  • Uspostavite kočnice. Ako se vaši zaposleni preznojavaju oko istih problema iz dana u dan, prekinite krug monotonije tako da mogu da koriste drugačiji skup kognitivnih veština ili rade u drugačijem okruženju, u redovnim razmacima.
  • Postarajte se da svi budu naspavani. Nedavna studija o radnicima u finansijama je otkrila kako je iznurenost poslom uzrokovala premor ukoliko su ljudi takođe patili od nesanice. Za bolji san, podstaknite povremeno izlaganje suncu tokom dana, svakodnevno vežbanje i kasnije počinjanje ujutro tokom perioda intenzivnog pritiska.

Gradite timove, a ne zidove: Od traženja krivca do posvećenosti