Ima mnogo stvari povodom kojih možete biti anksiozni u današnje vreme. Čak i oni među nama koji obično nisu anksiozni bi mogli biti anksiozniji nego inače usled ukupne neizvesnosti koja je prisutna u svim važnim aspektima naših života – kao što je naše zdravlje, finansije, društvene institucije i budućnost planete. Možemo čak biti nesigurni kome da verujemo obzirom na sve pogrešne informacije i manipulacije na koje nailazimo. Možda ne možete da prestanete da budete anksiozni, ali možete sprečiti svoju anksioznost da vas ne povuče u mračni tunel, troši vašu energiju i navodi vas da donosite loše odluke. Negativnost povećava vašu anksioznost, a u nastavku navodimo šest negativnih stavova i kako možete da ih vratite u kolosek.

Kako negativnost povećava vašu anksioznost

1. Biti na oprezu

Ako patite od anksioznosti, puno pažnje usmeravate na iščekivanje kako bi stvari mogle da krenu po zlu ili kako bi vaša bezbednost, finansijska sigurnost ili međuljudski odnosi mogli biti ugroženi ili nestabilni. Živite u svetu “Šta ako”.

Problem je u tome da što se više fokusirate na nešto preteće, to više pojačavate moždane putanje povezane sa brigom i anksioznošću, čineći ih još jačim. Takođe, skloniji ste da primećujete negativne pojave koje nisu dovoljno važne da biste na njih obraćali pažnju, kao što je pauk koji puže po kamenju ili namrštenost na licu nekoga koga ne pozanjete, niti ste u interakciji sa tom osobom.

Kada je vaša pažnja usmerena na ovakve pojave, moguće je da nećete biti kadri da budete prisutni. Možda ćete i tražiti negativne informacije na internetu i društvenim medijima i provoditi preveliki deo svog dana pregledajući negativne vesti.

Šta možete da  uradite:

Uložite svesno trud da obraćate pažnju na pozitivne stvari koje vas ne ugrožavaju među onima na koje nailazite, kao što je vaš pas koji maše repom, prelepa fotografija okeana na vašem zidu, ili izraz oduševljenja na licu vašeg deteta kada ugleda bubamaru. Fokus na vaša opažanja može da vas smiri. Pokušajte da preusmeravanjem pažnje više ostanete u sadašnjosti kada primetite da vaš mozak brine o budućnosti.

2. Tumačenje nejasnih situacija kao pretećih

Anksiozni ljudi imaju iskrivljenu pažnju tako da su skloniji da vide mnogo veću pretnju u situacijama gde postoji samo mala verovatnoća da će se nešto loše dogoditi. Ako čekate na rezultate medicinskih testova, ubedićete sebe da imate koju god jezivu bolest na koju se testirate, čak i ako postoji svega 5% verovatnoće za potvrdan rezultat. Ako dobijete pismo od banke, bićete ubeđeni pre nego što ga otvorite da ste žrtva krađe identiteta ili da je vaša molba za kredit odbijena.

Šta možete da  uradite:

Svesno uložite trud da razmotrite različita moguća značenja situacije, ne samo najnegativniju mogućnost. Vratite se korak unazad i proširite svoju perspektivu. Anksioznost uglavnom sužava vaš fokus isključivo na preteće delove. Ili donesite odluku da se uzdržite od zaključka sve dok ne dobijete više informacija. U međuvremenu svoju pažnju zaokupite nečim drugim.

3. Precenjivanje verovatnoće da će se dogoditi nešto loše

Ukoliko patite od anksioznosti, možete doživeti čak i najmanju šansu da se nešto loše dogodi kao značajnu pretnju. To vas može navesti da utrošite mnogo dodatnog vremena, novca i energije planirajući u odnosu na stvari koje se najverovatnije neće ni dogoditi.

Možda ćete primoravati sebe da pijete zelene sokove svakoga dana kako ne biste dobili deficit nekog vitamina, a zapravo se hranite uravnoteženo. Možda ćete biti previše uplašeni da ostanete sami kod kuće kada vaš partner nije tu, jer bi neko mogao da provali, iako niko nije provalio niti u jednu kuću u vašem susedstvu od 70-tih naovamo, a imate i alarmni sistem.

Šta možete da  uradite:

Pustite da činjenice i statistički podaci utiču na vaše izbore umesto vaše anksioznosti. Razmislite šta je najverovatnije da se dogodi na osnovu toga koliko često su se takve svari događale (ili nisu) u prošlosti. Negativnost povećava vašu anksioznost, ali ako svoj pogled na situaciju zanivate na realnim informacijama, objektivnost može umanjiti vaš stres.

4. Katastrofiziranje

Katastrofiziranje isto znači kao što zvuči – misliti da je nešto katastrofa kada je u stvarnosti to nešto za šta imate dovoljno resursa da izađete na kraj bez preterane štete. Možda ćete paničiti kada berza krene na dole, bez obzira što vam novac neće biti potreban narednih 30 godina. Može vam pasti na pamet da je svaki grč i bol znak ozbiljnog oboljenja. Ili možete smatrati da ćete biti otpušteni ukoliko ne dobijete unapređenje. Katastrofiziranje čini uznemiravajuće stvari još gorim i stvara stanja brige i panike koja vas drže budnim noćima.

Šta možete da  uradite:

Zapitajte se da li biste mogli da preživite ako bi se negativni događaj zaista odigrao. Razmislite o ličnim kvalitetima i resursima koje imate da to prevaziđete. Setite se ljudi u vašem životu kojima je stalo do vas i koji bi mogli da vam pomognu da sve to prebrodite. Razmislite o prošlim situacijama u kojima ste bili izdržljivi.

5. Ne obraćati pažnju na znakove sigurnosti

Znakovi sigurnosti su signali da je situacija manje opasna nego što bi mogla biti, da ste zaštićeni, ili da je opasnost prošla. Na primer, ako su vas kao dete kritikovali kada progovorite, možda nećete uspeti da primetite da vas vaš partner zapravo sluša bez osuđivanja. Ako se bojite saobraćajne nezgode, možda nećete primetiti da je vaš partner zapravo vešt i pažljiv vozač. Mogli biste, bez dokaza, uskratiti poverenje partneru koji vas nikada nije slagao i ponaša se s integritetom u svakodnevnom životu. Mogli biste se plašiti plivanja u okeanu jer ste se zamalo udavili kada vam je bilo 9 godina, iako ste sada odrasla osoba i voda je mirna.

Ovo su delovi vašeg mozga koji su tako ustrojeni da detektuju znakove sigurnosti ili opasnosti, ali mogu funksionisati nepravilno ako patite od anksioznosti.

Šta možete da  uradite:

Svesno obratite pažnju na te aspekte situacija koji vam pomažu da se osećate sigurnije. Pomislite na sopstvenu sposobnost da sebe čuvate. Razmislite da li trauma ili stresno iskustvo iz prošlosti utiče na vašu reakciju na trenutnu situaciju. Razmišljajte po čemu se sada situacija razlikuje i šta je čini bezbednijom (npr. vi ste odrasla osoba i možete praviti zdrave izbore i postavljati granice).

6. Izbegavanje

Kada se osećate anksiozno, možete dobiti neprijatan osećaj u svojim grudima, grlu ili stomaku, a vaše misli bi mogle biti izuzetno uznemiravajuće i neprijatne. Kao rezultat, možete početi da izbegavate stvari koje vas čine anksioznim. Možda ćete popiti pilulu kada osećate samo neznatnu neprijatnost jer se bojite bolova. Mogli biste izbegavati upoznavanje sa ljudima jer se plašite da budete odbijeni. Možda nećete tražiti reč na sastancima zbog straha da će ostali misliti kako ste glupi.

Problem sa izbegavanjem je da se ono pojačava u trenutku. Kada doneste odluku da ne pokušate, počinjete da osećate olakšanje i vaše telo se smiruje. Ali izbegavanje pogoršava anksioznost na duže staze jer nikada ne naučite da se rezultati kojih se bojite neće dogoditi. Vaša nelagodnost se neće pretvoriti u teške bolove. Možete prevazići odbiijanje i preći na sledeću osobu. Ili vaše kolege mogu reagovati jako pozitivno na vaše ideje. Ali ako ne preuzmete rizik, nikada nećete naučiti kako je to što smartate za opasno – zapravo podnošljivo.

Šta možete da  uradite:

Napravite plan kako da se suočite sa stvarima kojih se bojite. Ako želite, možete početi od nečeg jednostavnijeg, kao što je obraćanje vašem partneru, pa nastavite sa nečim težim, kao što je suprotstavljanje nezgodnom susedu. Negativnost povećava vašu anksioznost, ali to možete da prevaziđete.

Najbolji način da izađete iz situacije koja provocira anksioznost je da prođete kroz istu tu situaciju!

Kada se suočite sa onim čega se plašite, vaš strah će se smanjiti i vaše samopouzdanje i veštine će se poboljšati. Tokom vremena, počećete da sagledavate situaciju kao manje opasnu i naučićete da možete tolerisati osećaj anksioznosti u korist svojih ciljeva.

Negativan govor ka sebi: Prevaziđite ga pristupom “3 sopstva”