Veliki je broj ljudi koje vređa ideja da “razmišljanje kreira vašu realnost”. Oni to vide kao verziju okrivljavanja žrtve. Niko ne traži da mu se dogode loše stvari. To je potpuno ispravno. Ali ujedno, mi zaista kreiramo dobar deo svoje realnosti. Poricati to znači negirati sopstvenu moć.

Postoje tri aspekta u životu – stvari koje kontrolišemo, stvari na koje utičemo i stvari nad kojima nemamo nikakvu kontrolu.

Ono što nije pod našom kontrolom jesu mnogi nasumični događaji u životu. Familije u kojima smo rođeni, zemljotresi, pandemije, bolesti, otpuštanja, smrt voljenih, požari, saobraćajne nesreće, da nabrojimo samo neke od njih. Sve su ovo okolnosti koje doživljavamo i događaji kojih smo svesni.

Mi utičemo na druga živa bića svojim postupcima. Ako uđete u prostoriju, ugledate strance kako sede unutra i odlučite da nekog ošamarite, ta osoba će definitivno reagovati drugačije nego da ste se umesto toga osmehnuli. Ali vi ne određujete kako će ta osoba reagovati. Ta osoba bi mogla odlučiti da pobegne, okrene drugi obraz ili vas ošamari zauzvrat.

Kako vaše razmišljanje kreira vašu realnost?

Ono što kontrolišemo i gde zaista počinjemo da kreiramo sopstvenu realnost, jeste kako mi percipiramo/ tumačimo/ razmišljamo o događajima u svom životu koji generišu naša osećanja o tim događajima, te kako posledično odgovaramo svojim ponašanjem. Niko ne može odabrati kako ćete misliti ili postupati; to možete samo vi.

Ako vaša druga polovina prekine odnose sa vama, a vaša misao je – Nikada neću pronaći nikog drugog ko će me ponovo voleti – onda ćete verovatno iskusiti neke jako negativne emocije poput depresije, a bićete skloni da se upustite u ponašanja karakteristična za ova osećanja, poput ostajanja u krevetu. Ukoliko je, s druge strane, vaša misao – Drago mi je da je ovaj gubitnik otišao iz mog života – onda je verovatno da ćete se osećati i ponašati sasvim drugačije. Vi birate koju misao ćete imati.

Dakle, ovde deo kreiranja realnosti postaje zaista ozbiljan. Vaše misli, ako o njima promišljate iznova i iznova i dodelite im istinitost – one postaju uverenja. Uverenja stvaraju kognitivne naočare kroz koje interpretirate događaje u svom svetu i ove naočare služe kao selektivni filter kroz koji prosejavate okruženje tražeći dokaz koji se slaže sa onim što verujete da je istina.

Na primer, ako je uverenje koje formirate kada vaš partner raskine sa vama – Nisam dovoljno privlačan – a zatim odete na zabavu gde vam desetoro ljudi kaže kako izgledate odlično a jedna osoba izjavi kako je vaša odevna kombinacija interesantna – bićete skloni da odete kući i fiksirate se na komentar ‘interesantna’. Mogli biste pomišljati i druge misli koje su dosledne sa vašim uverenjem, primerice – zašto uvek odaberem pogrešnu stvar da obučem, nemam stila, drugi ljudi se oblače mnogo bolje od mene, sigurno izgledam kao bednik, nije ni čudo što me je bivši šutnuo. Drugih 10 ljudi koji su rekli da izgledate sjajno kao da nisu ni postojali. Vi ste iz okruženja usvojili samo onaj dokaz koji se slaže sa vašim uverenjem, što je zatim pojačalo vaše prvobitno uverenje da niste dovojno privlačni.

Budući da selektivni sistem filtriranja u mozgu funkcioniše po modelu aktivacija/ inhibicija, kada je mozak pripremljen izvesnim uverenjem da traži nešto, on isključuje kompetitivne neuronske mreže, pa zaista imate poteškoća da uočite dokaze koji su u suprotnosti sa već postojećim uverenjem. Iz tog razloga ljudi koji su depresivni vide depresivniji svet. To je ujedno i razlog zašto ste toliko ubeđeni da je vaš pogled na svet “istina”. Ono što većina ljudi ne shvata jeste da i sami učestvuju u stvaranju sopstvene verzije istine.

Ono što upijete iz okruženja kroz filter svojih uverenja postaje vaš koncept sopstva. Vaš koncept sopstva je sačinjen od “Ja sam” uverenja o tome ko ste vi u sadašnjosti, kao i “Ja mogu” uverenja o tome ko ste sposobni da budete u budućnosti. Iz ovih “Ja sam” i “Ja mogu” stavova vi kreirate priče i narative o tome ko ste, koje govorite sebi i drugim ljudima po cele dane. Nisam dovoljno dobar, nemoguće me je voleti, ne mogu to da uradim, ja sam pametan, ja sam sposoban, ja mogu ostvariti svoje ciljeve. Vi ste glavni lik u svojoj priči i vi pišete scenario na osnovu svog koncepta sopstva koji ste u velikoj meri sami kreirali.

Sklapate priču od onoga što mislite da je verovatno i/ili moguće na osnovu toga što verujete da je istina i zatim postupate u skladu sa tim očekivanjima. Kada se ponašate u odnosu na ono što očekujete da će se dogoditi pre nego što se zapravo išta desi, vi učestuvjete u kreiranju tog realnog iskustva.

Na primer, ako nemate pozitivan koncept sopstva i bojite se odbijanja kada odlazite na sastanak ili razgovor za posao, nije verovatno da ćete prikazati sebe u najboljem svetlu postavljajući se pribrano i samopouzdano. Verovatnije je da ćete biti anksiozni i ponašati se na način koji će verovatnije za ishod imati odbijanje. I otud proročanstvo koje se obistinjava samo od sebe.

Ponašamo se na načine za koje je verovatno da će rezultovati onim što verujemo da je istinito. To je sama definicija kreiranja sopstvene realnosti.

Vi učestvujete u kreiranju svoje realnosti bilo da to znate ili ne. Nema ničeg magičnog ni blesavog u tome. To je jednostavno način po kome naši mozgovi funkcionišu. Kada negirate, odbijate ili niste ovoga svesni, tada imate vrlo malo moći i osećaćate se kao žrtva svog života. Ali uz svest dolazi izbor. Kada počnete da razumete proces i nađete načina da radi za vas, imaćete snage da budete odgovorni za život koji kreirate.

Da li će uvek biti stvari koje se mogu dogoditi, a koje su izvan vaše kontrole? Da, to je garantovano. Ali ono što vi kontrolišete jeste šta mislite i kako se osećate, kao i šta posledično preduzimate povodom tih događaja koji se ne mogu kontrolisati – to jest kako oblikujete i stvarate svoj život. Uvek postoje ljudi koji cvetaju i u vreme krize. Da li je to zato što imaju sreće? Vrlo je verovatno da je razlog to što oni biraju da vide priliku umesto da nešto smatraju za nedostatak.

Da li je lako je skinuti se sa autopilota i preuzeti odgovornost nad ovim procesom? Nije. Što je teži bio vaš život, to može izgledati teže na početku. Ali je izvodljivo i slično je bilo čemu drugom, jednom kada pohvatate konce – postaje daleko lakše. A budući da je reč o vašem životu, i niko drugi nikada neće biti više investiran od vas, verovatno vredi barem pokušati. Vaše razmišljanje kreira vašu realnost i vi ste jedina osoba koja to može postaviti drugačije. Kao što je rekao Henri Ford:

Bilo da mislite da možete, ili da ne možete, u pravu ste.

5 obrazaca iracionalnog razmišljanja koji vas koče u životu