Mnogi od nas su poučeni kako će duboka ekspertiza voditi do većeg kredibiliteta, rapidnog napredovanja na poslu i rastućih prihoda. Sve drugo osim detaljne stručnosti se obično odbacuje kao površna stvar koja zapravo ne donosi vrednost. Ali veštine za karijeru budućnosti bi mogle biti mnogo drugačije: Širina perspektive i sposobnost da se povezuju tačke (oblast generalista) će verovatno biti podjednako važna kao dubina ekspertize i sposobnost da se naprave tačke (oblast specijalista).

Rapidno napredovanje tehnologije, u kombinaciji sa sve većom neizvesnošću, čini najvažniju logiku karijere iz prošlosti potpuno kontraproduktivnom kako idemo napred. Svet se, prosto rečeno, promenio, ali filozofija oko razvoja veština nije.

Današnja dinamična kompleksnost zahteva sposobnost da se uspeva u nejasnim i slabo definisanim situacijama, kontekst koji kod većine stvara anksioznost jer je uvek bilo sigurnije uopštavati.

Pomislite samo na neke od pomodnih reči kojima su se odlikovali poslovni saveti tokom proteklih 40 do 50 godina: ključne kompetence, unikatne veštine, duboka ekspertiza. Otkada većina nas može da se priseti, ključ uspeha je bilo razvijanje specijalizacije koja nam je omogućavala da se uspinjemo profesionalnim lestivicama.

Nije bilo dovoljno postati doktor, moralo se specijalizirati dalje, možda u kardiologiji. Ali onda nije bilo dovoljno biti kardiolog, moralo se specijalizirati dalje, možda kao kardiohirurg. A to se nije ticalo samo medicine već gotovo svih profesija.

Poruka je bila jasna: Fokusirajte se na razvoj ekspertize i izdići ćete se kroz činove i zarađivati više novca. Taj pristup je funkcionisao. Mnogi današnji lideri su se uzdigli specijalizirajući.

Budućnost pripada generalistima

Ali, prethodni učinak nije garancija budućih rezultata. Vreme je da iznova promislimo našu sklonost ka produbljivanju. Klatno između dubine i širine se previše pomerilo u pravcu dubine.

Postoji često citirana izreka: “Čoveku sa čekićem sve liči na eksere”. Ali šta ako bi taj čovek imao čekić, šrafciger i francuski ključ? Da li bi možda pokušao da sagleda da li ravni vrh ima uzani prorez, što bi nalagalo upotrebu šrafcigera? Ili bi možda razmotrio oblik tog ravnog vrha. Krug? Šestougao? Da li bi francuski ključ bio efektivniji alat? I najzad, puko dodavanje ovih alata može podstaći bolje razumevanje problema.

Ovo ne znači da je duboka ekspertiza beskorisna. Naprotiv. Nošenje čekića nije problem. Samo je reč o tome da se naš svet menja toliko rapidno, pa će se oni koji raspolažu sa više alata bolje snalaziti u neizvesnosti. Da bi se uspelo u današnjem svetu, važno je biti agilan i fleksibilan. Ali koje su potrebne veštine za karijeru budućnosti?

Šta znači biti generalista

Kako se to uopšte radi? Da bi se počelo, važno je raširiti perspektivu i obratiti više pažnje na kontekst u kome donosite odluke.

Pročitajte ceo esej, ne samo odeljak koji se odnosi na vašu industriju. Da li je vaš primarni fokus nafta i gas? Proučite dinamiku koja utiče na sektor maloprodaje. Da li ste profesionalac u finansijama?  Zašto ne biste pročitali knjigu o marketingu?  Razmišljajte na veliko išire nego što ste to oduvek radili.

Još jedna strategija je razmisliti o tome kako naizgled nepovezane situacije mogu uticati jedne na druge, nešto što sistemski mislioci rade prirodno. Proučite međusobne veze različitih industrija i zamislite kako promene u jednom domenu mogu preokrenuti operacije u nekom drugom.

Budući da generalisti imaju skup alata za kojima mogu posegnuti, oni su sposobni da dinamično prilagođavaju svoj pravac akcije kako se situacija razvija. Setite se samo koliko se rapidno svet promenio sa razvojem Interneta i tehnologija bežičnih podataka. Džef Besos nije bio specijalista maloprodaje koji je prestigao svoje konkurente i pobedio. On je bio pridošlica u maloprodaji, ali je bio kadar da se rapidno adaptira kako bi iskoristio gigantsku priliku.

Uspeh u karijeri za generaliste

Mnoge kompanije zagledane u budućnost traže multifunkcionalno iskustvo kada zapošljavaju. To je od suštinskog značaja za organizacije kao što je Gugl, na primer, gde zaposleni skaču iz tima u tim i sa jedne uloge na drugu.

Zapravo, Liza Stern Hejs, jedan od najboljih regrutera u Guglu, je izjavila u jednom podkastu da kompanija ceni one koji rešavaju probleme i imaju “generalnu kognitivnu sposobnost” , pre nego znanje koje je vezano za konkretnu ulogu.

“Pomislite samo koliko se brzo Gugl razvija”, kaže ona. Ako zaposlite nekoga da obavlja samo jedan određeni posao, a zatim je vašoj kompaniji potrebna promena, treba da se pobrinemo da će ta osoba moći da pronađe nešto drugo što bi mogla da radi u Guglu. To nas vraća na zapošljavanje pametnih generalista”.

Ako ste relativno novi na tržištu rada, savetuje se da upravljate svojom karijerom u pravcu sticanja raznolikih geografskih i funkcionalnih iskustava. Analitičke sposobnosti koje razvijete u tom procesu (npr. osnovne statističke veštine i kritičko razmišljanje) će vam dobro doći kada se takmičite sa onima koji su više fokusirani na veštine specifične za konkretnu oblast.

Jedino što je izvesno kada je reč o budućnosti jeste da će biti neizvesna. Rapidno napredovanje veštake inteligencije i tehnološke inovacije su od informacija napravile komoditet. Veština identifikovanja tačaka gubi na vrednosti. Ključne veštine za karijeru budućnosti jesu, pa, ne baš veštine; to je pristup, filozofija i način razmišljanja – a od suštinske je važnosti da ga usvojite čim budete u prilici.

Ako hoćete da budete “bolji”, bolje bi vam bilo da postanete strateg