Kako prevazići gubitak posla je izuzetno stresan poduhvat u bilo koje vreme, budući da posao koji radimo definiše ko smo. Pa ipak, čak iako ste izvukli deblji kraj ili ste obuzeti stidom, to ne treba da ograničava ko možete biti.

Gubitak posla nikada nije srećna prilika a pandemija je povećala opterećenje brisanjem miliona pozicija širom ekonomija. Predviđanja govore da je polovina njih nestala zauvek. Imati posao je više od finansijske neophodnosti; to omogućava svrhu i strukturu u životu, i daje podršku za mentalno zdravlje. Koji bi mogao biti konstruktivan pravac u krizi kako prevazići gubitak posla?

Čime se bavite? To je jedno od pitanja koji ljudi često postavljaju kada upoznaju novu osobu.

Naši poslovi nisu vezani samo za naš finansijski i obrazovni status već često definišu ko smo, ili je u najmanju ruku to način na koji naše društvo posmatra odnos između poslovne titule i osobe. Naravno, kao ljudi – mi smo mnogo više od naše poslovne titule; mi smo ljudi sa strastima i karakterom, pravim osećanjima i emocijama koje prevazilaze naš poslovni aspekt. Mi smo prijatelji, roditelji, kćeri i sinovi, ljubavnici, istraživači, brižni i lideri. Čak i ako odbijemo da nas naš posao definiše, posao nije tek samo posao za mnoge ljude.

Osim što nam omogućava da platimo račune, vodimo brigu o onima koje volimo i finansiramo aktivnosti u slobodnom vemenu, posao nam daje i osećaj svrhe, vezu sa drugima, ulogu u društvu i ritam u životu. Naš posao je usko povezan sa našim osećajem ponosa i pripadanja. Biti bez posla znači izgubiti ne samo platu već i rutinu koja organizuje život, izvor značenja i važnosti, predstavu o sopstvenoj vrednosti, sigurnost, vezu sa drugima, a za mnoge, pristup zdravstvenoj zaštiti.

Sada već mesecima, COVID-19 je ugrozio ekonomiju i ostavio milione pojedinaca bez posla. Budući da je tako mnogo ljudi lišeno izvora svog identiteta, oni se bore sa teškim mentalnim i emocionalnim efektima gubitka posla – depresijom, beznađem povodom budućnosti, usamljenošću i finansijskim stresom.

Od Velike depresije, stručnjaci za mentalno zdravlje su beležili načine na koje nezaposlenost šteti mentalnom zdravlju i podriva društvo. Nezaposlenost koja nije dobrovoljna može izazvati osećanja bespomoćnosti, sumnje u sebe, anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja. Ko sam ja, ako ne mogu da brinem o svojoj porodici i sebi? Ko smo mi, ako ne možemo da donesemo hranu na sto?

Pandemija dodaje svoju psihološku uvredu povredi gubljenja posla i finansijkim poteškoćama. Niko ne zna kako bi život izgledao posle COVID-19, pa tako neizvesnost rađa anksioznost. Nelagodnost anksioznosti treba da služi kao podsticaj za akciju, ali većina ljudi je pod obavezom da ne radi ništa – da bude kod kuće i tamo ostane. Kao da posledice gubitka posla nisu dovoljne, strah od virusa, kolektivna ožalošćenost mnogim gubicima i produžena izolacija nametnuta društvenim distanciranjem pojačavaju uticaj na psihu, individualno i kolektivno.

Svako je pod rizikom. Urušavanje ekonomije utiče na svakoga, bez obzira na posao ili prihode. Otpuštanja se događaju na sve strane, od administracije i zdravstvenih profesionalaca do visokih rukovodilaca. Rezanja budžeta se prave u gotovo svakoj industriji usled prekida u ekonomiji. Mnogi mali biznisi su prinuđeni da zatvore svoja vrata, ostavljajući vlasnike biznisa, kao i zaposlene, u poteškoćama da plate račune.

Mnogi visoko obrazovani i jako vešti pojedinci nisu u mogućnosti da pronađu posao jer je ekonomija zatvorena. Tek nekoliko sektora zapošljava. Jedina opcija kako prevazići gubitak posla je nastaviti traženje i sačekati… ali koliko dugo?

Pojedinci koji se ponose svojim poslom i smatraju da njihov rad ima svrhu i značenje su često najteže pogođeni kada su bez posla, jer je njihov posao pružao osećaj ostvarenosti, sopstvene efikasnosti i nade, kao i platu. Oni bi se mogli naći pred najvećim izazovom da osete strast i snagu da pronađu novi posao. Pogotovo za one koji su imali istu karijeru godinama ili su dugo vremena išli putem obrazovanja kako bi se kvalifikovali za svoj trenutni posao, posao je usko povezan sa identitetom i svrhom. Borba kako prevazići gubitak posla može razbiti osećaj sopstva, a efekti se šire lančano.

Šta će naša familija ili prijatelji misliti o meni? Da li će me drugi videti kao gubitnika?

Osećajući se postiđeno, ljudi koji nisu ostali nezaposleni svojom voljom su manje skloni da se druže sa prijateljima i porodicom. Sledstvena izolacija vodi u depresiju, koja vodi u još izolacije i dublju depresiju. Mnogima je teško da se druže sa prijeteljima koji su profitabilno zaposleni dok oni sami imaju poteškoća da pronađu bilo kakve prilike za posao.

Kada izgubite posao, takođe gubite i zajednicu. Provodimo tako mnogo svog vremena na poslu da prirodno razvijemo međuljudske odnose na radnom mestu, što postaje centar zajednice. Pruža nam mesto za rešavanje problema koji se često javlja među odraslima – prilika da steknemo nove prijatelje. Izgubiti bliske ljude na poslu pojačava izolaciju i usamljenost, glavne faktore koji doprinose ne samo depresiji i anksioznosti, već i korišćenju opojnih supstanci.

Gubitak posla jedne osobe može jako uzdrmati vezu ili brak. Supružnici mogu kriviti jedan drugog jer ne smanjuju troškove, ne vraćaju se odmah na posao ili ne planiraju finansijsku budućnost. Krivica se može manifestovati kao ljutnja ili odavanje sve većoj konzumaciji alkohola, što doliva na vatru bračnim raspravama, čak i nasilju. Povećan finansijski pritisak usled nezaposlenosti može podriti intimnost, stvarajući opipljiv jaz u vezi i pogoršati stid i usamljenost među partnerima. Deca upijaju stres i manifestuju ga, kako direktno, tako i indirektno – preko problema u školi, agresivnog ponašanja i regresije.

Slobodno vreme koje nezaposlenost donosi obično dolazi sa visokom cenom ekstremnog stresa, finansijskog, kao i emocionalnog. Kako bi se iščupali iz mračne realnosti nedostatka rutine i strukture, nezaposlene osobe su sklonije nego zaposlene da se opijaju alkoholom ili konzumiraju drogu. Takvo odavanje supstancama može lako preći u zavisnost.

Bez obzira na status zaposlenja, svi mi imamo zadatak da održavamo svoje mentalno zdravlje. Možda je i prvi zadatak onih koji su bez posla da prepoznaju da ne možemo kriviti sebe što smo izgubili posao usled COVID-19. Postoji još mnogo koraka koje treba preduzeti.

Razvitijane svakodnevne rutine može biti jedan od načina kako prevazići gubitak posla. Usvajanje svakodnevnog ciklusa spavanja i buđenja, kao i dnevne rutine vežbanja, pri čemu se svakoda dana odvaja vreme da se odneguje nova veština ili radi na novom projektu, vođenje računa o svom telu kvalitenom ishranom i provođenje barem 30 minuta dnevno napolju može pružiti protivtežu dosađivanju, osećanjima beznađa, izolacije i depresije koja nezaposlenost donosi.

Nemojte postati opsednuti potragom za poslom. Prvi instinkt nakon ostajanja bez zaposlenja je da se svaki atom enerije i vremena posveti traženju posla. Umesto toga, odredite neko vreme svakoga dana, ili svakih nekoliko dana, da tražite nove prilike, osvežite svoju biografiju, napišete propratna pisma i razgovarate sa potencijalnim vezama.

Dovedite svoje finansije u red. Štednja novca sada će pomoći da olakšate mentalni teret nezaposlenosti. Čak i ako osiguranje pokriva vaše mesečne račune, dobro se zagledajte da li imate neke nepotrebne troškove. Sada je vaše vreme da osmislite kako živeti jednostavnijim životom.

Šta funksioniše za pronalaženje posla

Ako ste nezaposleni ili nedovoljno zaposleni, ovo mogu biti strašna vremena. Predlozi u nastavku vam mogu biti od pomoći.

Postavite svoj mentalni sklop na pravi način. Pokušajte da umanjite strah. U suprotnom , to može otkriti vaše očajanje poslodavcima i kontaktima. Naravno, u idealnom svetu, poslodavci bi dali više onima kojima je to potrebno, ali u realnom svetu, to će pre naškoditi vašima šansama. Dakle, u prvom trenutku kada vas negativna misao skrajne sa vašeg sledećeg malog koraka unapred, izgovorite, doslovno: Stani! i naterajte sebe da se vratite na taj mali korak.

Takođe može biti od pomoći saznanje, premda mediji prenaglašavaju otkaze, kako je istina da stopa nezaposlenosti nije veća od 10%, što znači da, od ljudi koji žele da rade, 90% je zaposleno. I vi možete biti jedan od njih, pogotovo ako koristite ove taktike kako prevazići gubitak posla. Ne odgovara sve svakome, zato odaberite nešto iz skupa ideja. I držite se eksperimentalnog pristupa: Ako se ispostavi da neka ideja ne funksioniše za vas, pokušajte neku drugu.

Targetirajte svoju pretragu

Fokusirajte se na poslove i oblasti koje su u preseku vaših sposobnosti i tržišta rada. U srećnije vreme, možda ste imali taj luksuz da pokušate jednostavno da “pratite svoju strast”. Ali ovih dana, osim ako niste neverovatno talentovani, dobro zaposleni, odlučni i imate sreće, pokušajte da radite ono što volite i novac neće uslediti.

Zašto? Jer strasti većine ljudi leže u svega nekoliko oblasti: kreativni poslovi, okruženje, sportovi i neprofitni dobrotvorni rad. Zato je konkurencija za poslove koji plaćaju više od minimalne plate jako oštra. A u COVID-19 ekonomiji, u takvim oblastima, morali biste da prihvatite prilično slabe šanse da pokušate da dobijete dobar posao, ili čak i priliku za volontiranje.

Budite asertivni

Asertivne taktike traženja posla vam daju prednost nad tipičnom osobom u potrazi za zaposlenjem, koja se jednostavno javlja na oglase sa biografijom ispunjenom klišeima i žargonom, LinkedIn profilom i propratnim pismom.

Uključite esej. Način kako možete predstaviti da imate relevantno znanje jeste da napišete nekoliko stranica, kao što su radovi koje ste pisali na fakultetu. Odaberite relevantne teme za posao za koji ste zainteresovani: Najbolje prakse digitalnog marketinga za 2021, Novi trendovi u industriji kozmetike, 5 ključnih praksi za upravljanje timovima koji rade na daljinu.

Sistematično koristite svoju mrežu kontakata

Većina onih koji traže posao se obrati malobrojnim bliskim kontaktima, ali šanse su male da će jedan od samo nekoliko ljudi omogućiti da se veza pretvori u posao pre nego što onaj koji traži odustane ili ne ostane bez novca. Zato je mudro obratiti se svojoj široj mreži kontakata – možda 20 ili 30 ljudi.

Da biste pratili razvoj situacije, napravite grafikon ili tabelu koja pokazuje:

  1. Imena i najpametnij način da svakoga kontaktirate,
  2. Da li ćete izneti svoju “molbu” prilikom tog prvog kontakta ili ćete dogovoriti sastanak licem u lice, možda sa distancom na otvorenom ili u šetnji,
  3. Rezultate vaše molbe,
  4. Kada ćete se ponovo javiti,
  5. Beleške za vaš sastanak – možda je to nešto što ćete obećati da uradite kako biste vi pomogli drugoj osobi, zajedničku temu brige ili radosti, ili nešto treće.

Ukoliko, što nije neočekivano, vaši kontakti nemaju priliku za vas u tom trenutku, pitajte: “Ako narednog meseca i dalje budem tražio, imate li nešto protiv da vam se opet javim?” Obično će ljudi pristati. Istina, verovatno je da se neće preterano zalagati za vas, ali ima smisla da će se u nekom trenutku sledećeg meseca setiti ili čuti nešto novo.

Obraćajte se ljudima koje ne poznajete lično

Naravno, kada zovete ili šaljete mejlove na slepo, vaš stepen uspešnosti će biti nizak, ali potreban vam je samo jedan. Obično se isplati uložiti vreme da pronađete ljude koji imaju tu moć da vas zaposle i pošaljete im sažet mejl ili glasovnu poruku.

Na primer: Bio sam uspešan [zanimanje], ali sam izgubio posao usled COVID-19. Moj poslodavac me je cenio zbog X i Y. Zanima mi da li bih vama mogao biti od pomoći. Ako za to postoji mogućnost, radujem se pozivu ili mejlu.

Dok čekate da vaš trud traženja posla urodi plodom, razmislite o sticanju dodatnih veština: Ne samo da živimo u COVID-19 eri, već i u eri sve prisutnijih onlajn kurseva. Mogli biste steći više veština sa tutorom i/ili pohađanjem najbolje ocenjenih kratkih kurseva koje podučavaju najbolje rangirani profesionalci na platformama LinkedIn Learning, Udemy, Udacity ili Coursera.

Postavite svoju starosnu dob kao prednost

Da, postoji ejdžizam. Ali to se često može prevazići ciljanjem oblasti u kojima su godine prednost. Naravno, tu su i očigledne opcije, kao što je rad u prodaji starijim zajednicama ili čak upravljanje kafeterijom.

Možda je nešto manje očigledna prodaja stvari sa većom cenom. Stariji ljudi često imaju dovoljno novca da ih sebi priušte i radije imaju posla sa nekim ko i sam ima sedu ili dve. Razmislite o nekretninama, skupljim automobilima ili vikendicama.

Bez obzira na posao, postavite svoju starosnu dob kao plus – da vas vaše iskustvo i mreža kontakata čine dragocenijim, te da ste dobrog zdravlja, pa vam neće trebati mnogo odsustva.

Razmotrite samozapošljavanje

Po sopstvenom izboru ili ne, mnogi ljudi pokušavaju sa samozapošljavanjem. Naročito ako vam je ovo prvi put, neka to bude jednostavno i sa niskim troškom. Nešto što možete pokrenuti od kuće, možda usluga pre nego proizvod, tako da ne morate imati skladište. Preko Zoom platforme, možete biti konsultant za rad od kuće, podučavajuči vaše klijente svemu od ergonomije, preko toga kako održati dobar virtuelni sastanak , pa sve do toga kako sprečiti ukućane i druge distrakcije da vam previše smetaju.

Postanite i ostanite motivisani

Nije teško zaposlenima ili nedovoljno zaposlenim ljudima da se samosažaljevaju. Ali najbolji lek za to je nada. Preduzmite male korake povodom bilo koje od predloženih ideja i imate osnovu za optimizam.

Kako napisati CV rezime koji vas izdvaja: TED govor