Kriza srednjih godina karijere se može dogoditi svakome. Pogađa čak i one koji objektivno imaju jako zadovoljavajuće poslove. Kada se to desi, nanosi bol pojedincu koji od nje pati i uzrokuje gubitke u produktivnosti za poslodavce. Ipak, fenomen je i dalje okružen stigmom i nedovoljno istražen, a ključna pitanja ostaju bez odgovora. Koji su uzroci? Zašto ova nezgoda pogađa tokom srednjih godina? I kako pojedinci zaglavljeni u njenim kandžama mogu da je se otresu?

Novija literatura u ekonomiji počinje da istražuje šta se dešava tokom srednjih godina, pružajući uvide koji bi mogli pomoći ljudima i firmama da lakše izlaze na kraj sa ovim bolnim i skupim epizodama.

Analizirajući nacionalnu anketu iz UK, grupa ekonomista, saradnika profesora Endrju Osvalda sa Univerziteta Vorvik je otkrila da zadovoljstvo poslom kod prosečnog zaposlenog dramatično opada u srednjim godinama. Krize u sredini karijere su, zapravo, naširoko zastupljena pravilnost, pre nego nesrećna okolnost kod nekoliko pojedinaca. Ali ima i dobrih vesti: U drugoj polovini poslovnog života ljudi, zadovoljstvo poslom se ponovo uvećava, u mnogim slučajevima dostižući viši stepen nego ranije tokom karijere – što u suštini formira krivu u obliku slova U.

Sledeća istraživanja su otkrila kako je ovaj U oblik koji se odnosi na starosnu dob zapravo deo mnogo šireg fenomena. Sličan sredovečni pad je uočljiv u merenjima opšteg zadovoljstva životom i pronađen je u više od 50 zemalja. U proseku, zadovoljstvo životom je visoko kada su ljudi mladi, a zatim počinje da opada u ranim 30-tim, dostižući minimum između sredine 40-tih i sredine 50-tih, pre nego što ponovo naraste do nivoa podjednako visokih kao i tokom mladosti. Ova U kriva se javlja duž čitavog socio-ekonomskog spektra, pogađajući rukovodioce visokog nivoa, kao i radnike srednjeg nivoa i roditelje koji rade od kuće. Utiče na parove koji nemaju dece podjednako kao i na samce ili roditelje četvoro dece. Ukratko, kriza srednjih godina karijere ne diskriminiše.

Dakle, šta to utiče na sredovečni pad u zadovoljstvu životom i poslom, ako ne zavisi od životnih okolnosti u kojima se ljudi nalaze? Ako je fenomen toliko raširen, zašto se čini kao da nas iznenađuje? Odgovore na ova pitanja nudi analiza unikatne longitudinalne nemačke studije koja je pratila 23 000 pojedinaca od 1991. do 2004. Ljudi su beležili svoje trenutno zadovoljstvo životom kao i svoje očekivano zadovoljstvo u periodu od narednih 5 godina. Budući da su svake godine intervjuisane iste osobe, moguće je uočiti da li su ljudi tačno predvideli svoje buduće zadovoljstvo životom.

Mladi ljudi su, ispostavilo se, previše optimistični i očekuju značajna povećanja u zadovoljstvu životom, pre nego da očekuju pad prema U krivi. Mladi obično veruju da će baš oni “nadvisiti prosek” – da će imati sreće i završiti sa vrhunskim poslom, srećnim brakom i zdravom decom. Neuronaučnici veruju kako je prenaglašeni optimizam zasnovan na iskrivljenom procesiranju informacija u mozgu, što otežava da se koriguju preterano ružičasta očekivanja u mladosti.

Kako starimo, situacija se obično ne odvija onako zgodno kako smo planirali. Možda se nećemo uspeti lestvicama karijere onoliko brzo koliko smo želeli. Ili hoćemo, samo da bismo saznali kako prestiž i visoki prihodi ne donose onoliko ispunjenosti koliko smo mislili. U isto vreme, visoka očekivanja o budućnosti se menjaju nadole. Sredovečnost lako postaje doba dvostrukog očajanja, sačinjeno od razočaranja i isparavanja aspiracija. Paradoksalno, oni koji objektivno imaju najmanje razloga da se žale (npr. ako  imaju poželjan posao) često najviše pate. Osećaju se nezahvalno i razočarani su sobom, pogotovo jer se njihovo nezadovoljstvo čini krajnje neopravdano – što potencijalno stvara začarani krug.

Na samom dnu U krive (sredina 50-tih, prema nemačkim podacima) se očekivano zadovoljstvo životom izjednačava sa trenutnim stepenom zadovoljstva. Ljudi prihvataju način na koji se njihov život odvija. U isto vreme, zreliji mozak nauči da oseća manje žaljenja zbog propuštenih prilika, kao što studije pokazuju. Ova kombinacija prihvatanja života i manje osećanja žaljenja po pitanju prošlosti jeste ono što čini da zadovoljstvo životom ponovo poraste. A budući da  ljudi preko 50 teže da potcenjuju svoje buduće zadovoljstvo, ova povećanja se doživljavaju kao neočekivana prijatna iznenađenja, što još više podiže nivo zadovoljstva.

U celini, ova saznanja pričaju priču u kojoj je zadovoljstvo poslom (i uopšte životom) uslovljeno neostvarenim aspiracijama koje bolno osećamo u srednjim godinama, ali nam pogoduje što ih napuštamo i osećamo manje kajanja tokom starijeg doba. U nemačkoj studiji se ova pravilnost uočava bez obzira na društveno ekonomski status, rod, da li su ispitanici živeli u Istočnoj ili Zapadnoj Nemačkoj, uprkos kulturnim razlikama u deceniji odmah nakon ujedinjenja.

Periodi u kojima se događa kriza srednjih godina karijere su, čini se, deo prirodnog razvojnog procesa koji određuje biologija pre nego specifičnosti pojedinog posla. Stoga, nije verovatno da će drastične promene u karijeri učiniti da se osećate bolje.

Podaci sugerišu da ukoliko ste u raljama krize srednjih godina karijere, možda bi jednostavno trebalo da sačekate dok ne dođete do uzlaznog dela U krive. Ali možemo uraditi više kada se suočavamo sa ovom krizom.

Na individualnom nivou, prihvatanje nezadovoljstva sredine karijere kao normalne pojave i privremene faze u vašem poslovnom životu daje svetlo na kraju tunela kada se osećate kao da nema nade. Štaviše, čuti da je u redu osećati žaljenje zbog neostvarenih aspiracija vam pomaže da razbijete začarani krug razočaranja.

Kada je reč o kompanijama, Ljudski resursi bi mogli da kreiraju mentorske programe za sredinu karijere. Mentorstvo je obično usmereno na rane faze karijere i nastavlja se isključivo neformalno kroz ostatak karijere. Nalazi sugerišu da oni koji su na dnu U krive mogu učiti od svojih starijih kolega koji su već prošli ovom dolinom i izašli su iz toga osećajući manje žaljenja i prilagodili su se životnim okolnostima. Korporativna kultura koja otvoreno adresira nezadovoljstvo srednjim dobom karijere bi mogla podržati zaposlene u njihovom procesu preorijentisanja, pomažući im da istraže nove mogućnosti – unutar kompanije.

Premda kriza srednjih godina karijere može biti bolan period u životu, takođe može biti i prilika da se promisli i iznova procene lične snage i slabosti. Bilo da se odlučite da pričekate da nezadovoljstvo prođe, ili napravite drastične promene u nadi da će budućnost biti svetlija, možete biti uvereni da će proći. Ukoliko se nađete u udubljenju U krive, utešite se mišlju da odatle može krenuti jedino na bolje.

Donosite krupne životne odluke: Traženje sreće vam ne pomaže