Najpametniji klinac u svojoj srednoj školi je otišao da vozi kamion sa sladoledom. Godinama kasnije, on se i dalje time bavi. Dok prevrće pljeskavice u lokalnom restoranu, čovek razgovara sa svojim saradnikom o Šekspirovim sonetima. Diplomac vrhunskog univerziteta, uprkos tome što je identifikovao nekoliko različitih karijera za koje smatra da bi mu dobro išle, u kojima bi mogao uživati i ostvariti sopstveni potencijal, nakon pet godina lutanja oseća kako nije u stanju da odabere karijeru i zato ostaje nesrećan na svom poslu u administraciji koji ne vodi nikuda.

Šta se događa sa ovom osobom? Bez obzira koliko je istraživanja obavio, bez obzira na listu procenjivanja razloga za i protiv, odgovornosti, prisećanja da se svako susreće sa preprekama, on i dalje sedi s mržnjom prema svom administrativnom poslu bez trunke volje da bar preduzme skromne korake u pravcu pokretanja neke ozbiljnije karijere.

Insistira na tome da traume iz prošlosti nemaju nikakve veze sa njegovim nedostatkom inicijative. To je pre, kako sugeriše njegov psihijatar, psihološki prouzrokovan opsesivno kompulsivni poremećaj. Nažalost, standardan medicinski tretman – selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (SSRI) u kombinaciji sa kognitivno bihevioralnom terapijom – nije dao rezultate. Sada njegov psihijatar, bez mnogo entuzijazma, predlaže kako bi trebalo da pokuša sa antidepresantom, koji ima drugačiji mehanizam delovanja.

Takvi ljudi obično završe odlučujući se da prihvate svoju srž, snage i slabosti, te nastave da rade sa onim čime raspolažu, praveći samo sitna prilagođavanja. Na primer, iako se nade polažu u antidepresante koji mogu puno pomoći, pretpostavlja se da će ovaj mladić odlučiti kako je najrealističniji put ka napretku da ostane na svom trenutnom poslu, prilagođavajući se kako bi se uklopio tamo gde može (npr. bolji raspored) i baveći se aktivnostima u kojima uživa posle posla, bez nepotrebnog stresa.

Dakle, da li biste i sami želeli da se oprobate u krupnoj promeni? Evo nekoliko čestih prioriteta:

Prokrastinacija

Budite svesni trenutka kada samo što niste upali u prokrastinaciju. Ukoliko je zadatak vredan obavljanja, pokušajte da ga uradite na najprijatniji mogući način koji je dosledan kvalitetu i razmislite koliko biste bili ponosni ako biste to završili.

Ljubaznost

Neka vaš moto bude: Budite ljubazni kad god možete i čvrsti tamo gde je to potrebno.

Učenje

U dubini duše, mnogi ljudi rade vrlo malo na tome da se poboljšaju, pogotovo oni koji pate od sindroma uljeza. Oni se odaju distrakcijama, možda racionalizujući da se svako oseća kao uljez. To je donekle tačno, pogotovo za one sa kompleksnim poslovima, ali ljudi se naširoko razlikuju po tome u kojoj meri se osećaju kao uljez. Šta biste mogli da naučite tako da umanjite svoj sindrom uljeza? I kako to možete uraditi – samostalnim učenjem, pohađanjem časova ili kurseva, sa tutorom ili postavljanjem pitanja kolegama kada se zaglavite?

Promenite karijeru

Ako odlučite, barem za sada, da prihvatite sebe kakvi jeste umesto da razmišljate kako ostvariti sopstveni potencijal, možete pokušati neke životne izmene koje obećavaju bar postepena poboljšanja vašeg života. Nekoliko primera:

Pronađite uzbudljiv hobi

Obično nam na pamet padnu aktivnosti kao što su sport ili umetnosti, ali niste ograničeni samo na to. Na primer, neki ljudi rešavaju ukrštene reči i kažu kako to jako podiže njihovo raspoloženje i opšti pogled na život, pogotovo u situacijama društvenog distanciranja.

Dodatno se posvetite negovanju međuljudskih odnosa

Naravno, to može biti romantična veza, ili roditeljstvo, ali postoje i druge opcije. Na primer, možete biti mentor nekom bistrom tinejdžeru koji nema mnogo mogućnosti.

Posvetite se višem cilju koji za vas predstavlja izazov ali se ujedno sastoji od sitnih koraka – na primer, rutina vežbanja koja vodi ka krupnijem cilju, recimo da istrčite maraton.

Ne treba vam veća motivacija, treba vam sistem

Sopstvena lista zadataka vas izluđuje? Napravite listu “ne raditi”