Moralni buntovnik progovara u svim vrstama situacija – govori nasilniku da prekine, suprotstavlja se prijateljima koji koriste rasističke izjave, prijavljuje kolege koji se upuštaju u korporativne pronevere. Šta je to što nekoga čini kadrim da ukazuje na loše ponašanje, čak i kada takvo postupanje može imati visoku cenu?

Senator Jute Mit Romni je u februaru glasao za osudu Predsednika Donalda Trampa po optužnici za zloupotrebu moći, postavši tako prvi senator koji je ikada glasao protiv predsednika iz redova sopstvene partije na suđenju za impičment.

Dvoje zaposlenih Teranosa – Erika Čong i Tajler Šulc – su progovorili o svojim brigama u pogledu kompanijskih praksi, iako su znali da bi se mogli suočiti sa trajnim ličnim i profesionalnim reperkusijama.

Glumice Ešli Džad i Rouz Mek Gouan su istupile kako bi prijavile seksualno uznemiravanje i napade Harvi Vajnstina, uprkos njegovim pretnjama da će im uništiti karijere ako to urade.

Svi ovi ljudi su progovorili kako bi ukazali na loše ponašanje, čak i kada su bili suočeni sa neizmernim pritiskom da ostanu nemi. Iako se specifičnosti svakog od ovih slučajeva prilično razlikuju, ono što odlikuje svakog od ovih ljudi jeste volja da preduzmu akciju. Psiholozi opisuju one koji su spremni da brane svoje principe kada su suočeni sa potencijalno negativnim društvenim posledicama kao što su neodobravanje, izolovanje i nazadovanje u karijeri terminom “moralni buntovnici”.

Karakteristike moralnih buntovnika

Prvo, moralni buntovnici se osećaju dobro u svojoj koži. Obično imaju visoko samopouzdanje i samouvereni su povodom sopstvenih rasuđivanja, vrednosti i sposobnosti. Takođe veruju da su njihovi pogledi superiorini u odnosu na ostale, te da imaju društvenu odgovornost da da podele ta uverenja.

Moralni buntovnici su takođe manje društveno inhibirani od drugih. Ne brine ih da li će se osetiti postiđeno ili doživeti neugodnu interakciju. Možda i najvažnije, daleko ih manje zanima da se prilagode gomili. Dakle, kada treba da biraju hoće li se uklopiti ili uraditi pravu stvar, verovatno je da će odabrati da urade ono što smatraju za ispravno.

Istraživanja u neuronauci otkrivaju kako se sposobnost ljudi da se usprotive društvenom uticaju odražava na anatomske razlike u mozgu. Ljudi koji su više skloni uklapanju imaju više sive mase u jednom specifičnom delu mozga, lateralnom orbitofrontalnom korteksu. Ova oblast tačno iza vaših obrva stvara uspomene događaja koji su vodili do negativnih ishoda. Pomaže da vas odvrati od stvari koje želite da izbegnete sledeći put – kao što je da budete odbijeni od strane vaše grupe.

Ljudi kojima je više stalo do prilagođavanja sopstvenoj grupi takođe pokazuju više aktivnosti u druga dva dela mozga: jedan koji reaguje na društvenu bol – kao kada doživite odbijanje – i drugi koji nastoji da razume osećanja i misli drugih ljudi. Drugim rečima, oni koji se najgore osećaju kada ih njihova grupa izopšti ulažu najviše truda da se uklope.

Šta nam ovo govori o moralnim buntovnicima? Za neke ljude, osećanje da ste različiti od svih ostalih se doživljava jako teško, čak i na neurološkom nivou. Za druge ljude, to možda i nije toliko važno, što im olakšava da se suprotstave društvenom pritisku.

Ove karakteristike su potpuno nevezane za ono za šta se moralni buntovnik zauzima. To bi mogao biti usamljeni glas protiv abortusa u svojoj veoma liberalnoj familiji ili usamljeni pobornik prava na abortus u svojoj veoma konzervativnoj familiji. U bilo kom slučaju, reč je o suprotstavljanju društvenom pritisku da se ostene nem – a taj pritisak bi se naravno mogao odnositi na bilo šta.

Kako se postaje moralni buntovnik?

Od pomoći je videti moralnu hrabrost na delu. Mnogi aktivisti građanskih prava koji su učestvovali u protestima u SAD 1960-tih su imali roditelje koji su pokazali moralnu hrabrost i građansko angažovanje, kao i mnogi Nemci koji su spasavali Jevreje tokom Holokausta. Posmatrati ljude na koje se ugledate kako pokazuju moralnu hrabrost vas može inspirisati da se isto tako ponesete.

Moralni buntovnik u povoju takođe treba da oseća empatiju, zamišljajući svet iz perspektive nekog drugog. Od pomoći je provoditi vreme i zaista upoznavati ljude sa različitih životnih puteva. Beli srednjoškolci koji su imali više kontakta sa ljudima iz različitih etničkih grupa – u svom susedstvu, u školi, ili u sportskim timovima – imaju više nivoe empatije i vide ljude iz različitih manjinskih grupa u pozitivnijem svetlu.

Isti ovi učenici su skloniji da prijave kako su preduzeli nešto ukoliko bi učenik njihovog odeljenja koristio etničke uvrede, poput direktnog izazivanja te osobe, pružanje podrške žrtvi, ili prijavljivanje profesorima. Ljudi koji imaju više empatije su takođe skloniji da brane nekog ko je izložen nasilju.

Najzad, moralnim buntovnicima su potrebne određene veštine i praksa njihovog korišćenja. Jedna studija je otkrila da su tinejdžeri koji su se držali sopstvenog stava u raspravi sa svojom majkom, koristeći razumne argumente umesto kukanja, pritiska, ili uvreda kasnije bili najotporniji na pritisak okoline da koriste droge ili piju alkohol. Zašto? Ljudi koji su praktikovali formulisanje efektivnih argumenata i kako da ih se drže pod pritiskom su sposobniji da koriste iste te tehnike među svojim vršnjacima.

Moralni buntovnici očigledno imaju specifične karakteristike koje im daju mogućnost da se zauzmu za ono što je ispravno. Ali šta je sa ostalima? Da li smo osuđeni da budemo nemi posmatrači koji podređeno stoje sa strane i ne usuđuju se da prozovu loše ponašanje?

Na svu sreću, ne. Moguće je razviti sposobnost da se usprotivite društvenom pritisku. Drugim rečima, svako može naučiti da bude moralni buntovnik.

Kako razgraditi sopstveni ego i zašto treba to da uradite