Razgovori sa teškim ljudima predstavljaju veliki izazov jer verbalna komunikacija nije uvek intuitivna niti glatka, pogotovo kada uključuje ljude koje ne poznajemo, pojedince koji su namerno teški ili voljene osobe sa kojima jednostavno ne možemo da se složimo.

Godine istraživanja različitih aspekata ljudske komunikacije su otkrile ključne uvide za upravljanje nezgodnim interpersonalnim interakcijama. Bilo da imate za cilj da preživite večeru sa ljutitim ujakom, inspirišete saradnike ili se pomirite sa bračnim partnerom, saveti u nastavku vam mogu pomoći da kažete ono što je potrebno, onako kako ste nameravali, izbegavajući konflikt ili iritaciju. U vreme izolacije i učestalih onlajn interakcija, diskusija licem u lice nikada nije bila važnija.

Razgovori sa teškim ljudima: Kako izbeći rasprave

Koliko god ličnosti mogu da budu teške, moguće je biti u interakciji sa njima na takav način koji ne dovodi do anksioznosti, frustracije ili konflikta:

Zapamtite ovo. Često možete naići na ovakav savet: “Nikada se nemojte raspravljati sa nekim ko veruje u sopstvene laži”. Imati ovo na umu vam može pružiti znak za zaustavljanje kada shvatite da ste frustrirani nečijim odbijanjem da prizna realnost ili ispoštuje konvencije uzajamnog poštovanja. Takvi ljudi mogu lagati sebe da su uvek u pravu i da su drugi uvek krivi; da je okrivljavanje drugih opravdano; ili da su oni iskreni i vredni poverenja, ali drugi nisu. Ovaj savet vam može pomoći da primenite pozitivan govor ka sebi u trenucima kada neki povod uzrokuje vašu uznemirenost.

Prihvatite da nikada nećete “pobediti”. Teške ličnosti su sklone da druge ljude najpre dožive kao suparnike, a shodno tome, mogu doživeti društvene interakcije tako da neizbežno moraju rezultirati pobednikom i gubitnikom. Oni su fiksirani na to da se ne osete manjkavim ili razotkrivenim, pa zato moraju završiti svaku interakciju uz osećanje da su prevladali. Nikada nećete pobediti u konfliktu sa nekim čije samopouzdanje u potpunosti zavisi od ishoda, pa je vaša jedina strategija da izbegavate previše duboko upuštanje. Posmatrajte ove osobe kao da žive u nekoj vrsti zatvora: Možda imaju veze, ali je verovatno da su isprazne, bez emocija ili prave povezanosti.

Vaša moć leži u pribranosti. Ukoliko izgubite svoju smirenost, dobili su ono što žele, a to je da vas uhvate u zamku. Teški ljudi imaju ograničenu samosvest o tome šta se zaista emocionalno dešava unutar njih, ali su često nezadovoljni i u negativnom raspoloženju, a nesvesno pokušavaju da navedu ljude oko sebe da se osećaju isto tako.

Pokušajte sa tehnikom mentalne distrakcije. Kada shvatite da je karakteristično teška osoba na ivici da vas uvuče u svoja negativna osećanja, preusmerite svoju pažnju dok ona besni. Na primer, napravite mentalnu listu koja vam omogućava da se distancirate od onoga što osoba govori ili radi – možda rođendani u porodici koji će se uskoro dogoditi ili stvari koje treba da kupite u prodavnici.

Razgovori sa teškim ljudima: Narcisi

Mogli biste očekivati da će ljudi sa izraženim narcizmom biti motivisani da zadrže pažnju na sebi, ali takođe prepoznati, barem nerado, da će s vremena na vreme morati da prepuste reč drugim ljudima. Imati nešto uljudnosti bi im logično išlo u prilog, jer bi moglo pomoći da osiguraju da budu dopadljivi. Nedavna studija sa Univerziteta Potsdam je istraživala da li su ljudi sa izraženim narcizmom “samopouzdani u srži”. Drugim rečima, da li njihovo eksterno samopouzdanje i samouverenost dopiru do njihovog unutrašnjeg sebe?

Istraživači su koristili standardni eksperimentalni pristup koji vezuje nesvesne asocijacije ljudi sa pridevima kojima sebe opisuju. Prethodne studije su pokazale da imamo poteškoća da sebi pripišemo reči koje doživljavamo kao nevažeće za sebe, ili da kažemo da reči koje vidimo kao tačne o sebi pripišemo u kategoriju “nisam ja”. U ovoj studiji, učesnici su gledali reči kao što su aktivan i pasivan na ekranu, a zatim su dobili uputstva da reaguju što je brže moguće na parove “aktivan i ja“, kao i na “pasivan i nisam ja“. Od njih je takođe traženo da reaguju na parove “aktivan i nisam ja”, te “pasivan i ja“.

Tim je otkrio da ljudi sa izraženim narcizmom ne pokazju da ne vole sebe “duboko iznutra” i takođe, iako su pokazali visok nivo potrebe da sebe doživljavaju kao važne, nisu imali posebne unutrašnje potrebe da doživljavaju sebe kao glavne. Podsticaj nije bio značajan za njihovu predstavu o sebi. Kada se ljudi sa izraženim narcizmom nalaze u centru pažnje, oni zbog toga osećaju zadovoljstvo, ali kada traže pažnju, ne pokušavaju da prikriju osećanja neadekvatnosti.

Dakle, ispostavilo se da ne morate preterano da pazite da ćete nekog uvrediti kada imate posla sa osobom koja preuzima reč, ako imate strah da ne pokrenete izliv narcisioidnog besa. Svi međuljudski odnosi zavise od uzajamnosti, čak i ovi. Ukoliko neko neprekidno teži da vodi glavnu reč, samo napred i potrudite se da preokrenete monolog u dijalog.

Kako razgovarati sa napornim rođacima

Šta možete preduzeti sa teškim ljudima koji vam se možda i ne dopadaju previše, i ne biste ih odabrali da budu deo vašeg života, ali ste primorani da sa njima budete u kontaktu jer su deo vaše porodice?

Ne pokušavajte da ih promenite. Veliko je iskušenje pokušati da popravite nekoga do koga vam je stalo, a to ponekada i uspeva, ali češće nego ređe, vaš trud neće biti nagrađen. Važno je ukrotiti očekivanja i prihvatiti da oni možda nisu kadri da se promene, bar ne u ovom trenutku.

Budite prisutni i direktni. Osoba koja pokušava da pokrene konflikt vas lako može emocionalno isprovocirati – čak i povećati vaš ritam srca i krvni pritisak. Pokušajte da izbegnete pokretanje reakcije “bori se ili beži“, koja neizbežno vodi do toga da postanete defanzivni. Budite direktni i asertivni kada se izražavate, a ukoliko se diskusija približi tački bez povratka – kada cilj više nije razrešenje konflikta, već samo pobeda – povucite se.

Podstaknite osobu da se izrazi. Pokazivanje poštovanja može mnogo da znači, koliko god može biti neprijatno, bez prekidanja. Zašto se osećaju kao da ih osuđuju ili kritikuju? Šta po njihovom mišljenju ljudi ne razumeju? Šta žele od vas? Ostanite što je više moguće neutralni slušajući, umesto da se upuštate, i možda ćete im omogućiti da se osećaju kao da su imali fer šanse da kažu šta im je na umu.

Obratite pažnju na osetljive teme. Budite svesni koje teme predstavljaju tačke neslaganja i nedostatka harmonije. Kada se pokrenu te delikatne teme, budite spremni da ih adresirate na direktan način bez konfrontiranja, i da promenite pravac konflikta ako atmosfera postane usijana.

Stavite sopstveno dobro stanje na prvo mesto. Ne možete se zavezati u emocionalni čvor samo da biste usrećili nekog drugog, ili da biste sačuvali mir u kući. Vizuelizujte svoje granice i zaštitite teritoriju između sebe i nekog drugog. Niko nema pravo da okupira vaš prostor osimo ako ga ne pozovete unutra.

Kako razgovarati sa nekim ko ima različita politička gledišta

Istraživanja o motivisanju rezonovanja, pristrasnosti potvrđivanja i drugih nelogičnih iskoraka ljudskog mozga pokazuju da mi jednostavno nismo opremljeni da ubedimo jedni druge putem debate. Kao emocionalna i društvena bića, mi formiramo mišljenja na osnovu svojih osećanja i tražimo komunikaciju sa drugima koji isto tako osećaju. Ovo nam pomaže da se držimo svojih gledišta i rasteramo sve što im preti. Istraživanja pokazuju kada se ljudima predstave informacije o kompleksnim temama, oni se slažu sa tačkama koje podupiru njihove postojeće stavove i isključuju one koje su im suprotne.

Najmanje informisani pojedinci su uglavnom najzagriženiji oko toga koliko su u pravu i osećaju najviše zadovoljstva iz svoje navodne moralne superiornosti. Usijane debate ubeđuju samo one koji su već promenili mišljenje i još više ukopavaju suprotnu stranu. Iz tog razloga su političke rasprave obično kobne: Uvek postoji brzi tok delića informacija među kojima možette izdvajati po svom nahođenju, kao i preterivanja i iskrivljavanja napretek.

Život jeste kompleksan, ali više volimo jednostavnost i izvesnost. Politika je očigledan primer: Pitanja su puna dvosmislenosti, kompleksnosti i subjektivnosti, ali često ih svedemo na jednostavnu izvesnost: “Sve što moja strana kaže je istina, a ti si idiot ako se ne slažeš”. Da li ste skoro videli društvene medije? Da li ste naišli na klasične formulacije: “Kako bilo koja inteligentna osoba može glasati za tog i tog kandidata? Pitam iskreno!” Zapravo, nisu iskreni. Oni u stvari pitaju “Kakav moron bi mogao da podrži ovu prevaru?” Čak i samo pominjanje politike ovde možda raspaljuje vaše emocije i pristrasnosti.

Volter je rekao: “Sumnja je nelagodna, sigurnost je apsurdna”. Možda je razmišljao o politici, ali njegove reči takođe važe i za međuljudske odnose, gde se ubrajaju i razgovori sa teškim ljudima. Partneri postaju sigurni u svoja mišljenja, čak i o subjektivnim pitanjima, jer svako voli da se oseća kao da je u pravu, u svakoj oblasti. Sledeći put kada se nađete usred rasprave za stolom, setite se da agresivno nametanje činjenica i optužbi neće pridobiti nikoga. Mogli biste samo završiti sa uzajamnim raspravljanjem ka još dubljim podelama.

Kako da toksične odnose iskoristite za rad na sebi