Koncept morala zaposlenih je veoma intrigantan već mnogo godina. Možda je interesantan jer je moral tako teško definisati. Ili možda zato što menadžeri uprkos činjenici da smatraju kako je to dobra stvar i želeli bi da bude na višem nivou, većina njih nema predstavu kako to da ostvari. Ili može biti da je visok moral zaposlenih interesantan jer se njime ne može upravljati?

Bez obzira na razloge, moral u najvećoj meri ostaje nepoznanica i neshvaćen koncept među liderima i menadžerima. Dr. Maršal Saškin je svojevremeno opisao organizacioni moral kao “Postojanje upravljačke pravednosti u okruženju gde se zaposleni osečaju cenjeno, produktivno i zadovoljno“.

Visok moral zaposlenih: Kako ga definisati?

Ako bi se birala jedna definicija, možemo reći da je moral zaposlenih stanje u kome se zaposleni osećaju priznato za dobar učinak, cenjeno za njihove doprinose, dobijaju prigodan i blagovremen fidbek za svoj trud i osećaju recipročno poverenje sa menadžmentom i ostalim zaposlenima. Sada razumete zašto se ponekad kaže da psiholozi govore stranim jezikom.

Bez obzira na definiciju, većini ljudi nije teško da prepoznaju kada organizacija ima visok ili nizak moral. Tokom vremena većina perceptivnih ljudi postaju stručnjaci da osete kada je moral prisutan. Kada uđete u prodavnicu, koliko vremena prođe pre nego što jasno znate da li zaposleni u toj prodavnici žele ili moraju da budu tu? Kada se susretnete sa nekim zaposlenim u korisničkoj podršci, lično ili telefonom, koliko vam je potrebno da shvatite: mora ili želi? Samo par sekundi, zar ne?

Najbolji način da osetite raspoloženje u prodavnici jeste da slušate. To je preciznije u pogledu dugoročne perspektive nego gledanje mesečnih bilansa profita i troškova. Srećni, zadovoljni i produktivni zaposleni stvaraju zvuk koji je mnogo drugačiji od zvuka koji prave nesrećni i neproduktivni zaposleni. Sposobnost da čujete razliku je kritična veština za upravljanje lancem prodajnih mesta.

Svakako, prodavnice sa visokim moralom zvuče drugačije nego prodavnice sa niskim moralom. Tehnika nije ni najmanje naučna i definitivno je subjektivna. Ali pruža brzu procenu koja je razumno tačna. Pokušajte i sami.

Geneza morala

Odakle moral dolazi? Da li je to jednostavno proizvod timskog duha, ili je nešto drugo daleko komplikovanije? Još jedno suštinsko pitanje takođe mora biti – kako se moral stvara? Ponekad razmatranje opozitnog pitanja i odgovora može suziti željeni odgovor.

Na primer, avio kompanija pred bankrotom je želela da ojača moral stjuardesa. Metod koji su koristili bio je da održe sastanke sa oko 200 stjuardesa i pokušaju da ih oraspolože. U  pažljivo orkestriranim sastancima zajedno sa zabavnom, uzbudljivom muzikom, dobrom hranom i značajnom količinom alkohola, rukovodioci avio kompanije su objasnili kako je njihov cilj bio da naprave prijateljsku atmosferu i zadovoljne zaposlene. Smatrali su da će im to pomoći da reše ozbiljne finansijske probleme. Zatim su objasnili stjuardesama kako bi zbog ostvarivanja ovog cilja angažovali više “duhova na letu” u avionima koji bi lovili stjuardese koje prave greške, kako bi ih posledično otpustili. “Duhovi na letu” je termin koji u aviokompanijama označava nešto slično kao “misteriozni kupac” u maloprodaji.

Ne iznenađuje da je većina stjuardesa loše reagovala na sastanke i pretnju “budite srećni i prijateljski nastrojeni ili ćete biti otpušteni”. Poruka avio kompanije se ne razlikuje previše od postera na kome bi pisalo: “Otpuštanja će se nastaviti sve dok se moral zaposlenih ne popravi”. Iako je avio kompanija imala dobre namere sa organizacijom sastanaka, ljudi koji su planirali strategiju su verovatno verovali da se moral može kupiti pomodnom zabavom, a zatim je legitimno poći putem pretnji i zastrašivanja. Ili su možda da su smatrali kako će im fina hrana i piće dati dozvolu da iznose pretnje?

“Upravljanje” moralom

Tehnički, nije moguće upravljati moralom jer je moral proizvod rezultata mnogih drugih stvari. Drugim rečima, te druge stvari se moraju dogoditi pre nego što se pojavi visok moral zaposlenih. Ali, moguće je upravljati tim mnogim stvarima; dakle indirektno, možemo reći, jeste moguće upravljati moralom.

Iako verovatno postoje desetine stvari koje doprinose stanju osećanja morala, nekoliko najistaknutijih mogu pomoći da menadžer kreira takvu klimu. Istraživanja navode da menadžerska praksa broj 1 za generisanje morala jeste ekeftivna komunikacija. To ne iznenađuje, ali imajte na umu da je mali broj menadžera obučen za komunikaciju, koučing, slušanje i liderstvo. Što više zaposleni percipiraju da su lideri efektivni, skloniji su da imaju viši moral.

Klima uzajamnog poverenja i poštovanja gde zaposleni mogu da računaju da će njihovi menadžeri biti fer, razumni, predvidljivi, pristupačni i sa kredibilitetom, može kreirati osećaj morala. Kada menadžeri organizuju njihove aktivnosti i prioritizuju njihove odgovornosti tako da zadaci mogu biti delegirani zaposlenima, ti zaposleni pokazuju visok nivo morala.

Kolaborativni menadžerski stil gde menadžeri odvajaju vreme da zatraže od svojih zaposlenih njihova mišljenja i predloge može generisati moral. I, naravno, kada zaposleni veruju da su pravedno plaćeni uglavnom imaju osećanje visokog morala.

Dakle, šta je visok moral zaposlenih i kako ga kreirati?

Odgovor je daleko komplikovaniji nego što se može objasniti u jednom ovako kratkom tekstu, ali odgovor je toliko važan da svaki menadžer treba da stremi razumevanju.

Ne zaboravite, stanje visokog morala nije određeno onim što nekoliko rukovodilaca smatra da se događa u organizaciji. Pre se može reći da je stanje visokog morala određeno kolektivnim percepcijama, uverenjima, iskustvima i osećanjima kritične mase ljudi koji čine organizaciju.

Kada menadžment i lideri pokazuju vrednovanje ljudi i ponašaju se shodno tome, onda je moguć visok moral zaposlenih.

Ne želite da budete loš šef? Unapredite svoje liderske veštine!