Brojne su situacije u životu, kako poslovnom, tako i privatnom, kada vam je potrebno da znate kako razgovarati u svoju korist. Ako želite da vas drugi poštuju, konačno izađete na kraj sa ljudima koji se uporno mešaju u vaše stvari i dele vam savete koje niste tražili, ili nešto želite od osobe sa kojom razgovarate, u nastavku možete otkriti savete koji vam mogu puno značiti.

Kako razgovarati u svoju korist da biste stekli poštovanje

Kada zračimo samopouzdanjem, ljudi su skloni da nas vide kao kompetente, dok očigledan nedostatak samopouzdanja ima suprotan efekat. Samopouzdanje je obično predvidljivo: Ono odražava našu procenu, na osnovu prethodnog uspeha u toj oblasti, da ćemo biti uspešni u toj oblasti u budućnosti.

Ipak, interesantno je da naše samopouzdanje, ili nedostatak istog, nije uvek u vezi sa tim koliko smo mi zapravo sposobni. U svakom slučaju, zračiti samopouzdanjem je izuzetno važno kako bi se steklo poštovanje drugih. Način na koji se predstavljate, telesno i emocionalno, može sugerisati ljudima da ima smisla verovati vama i vašim sposobnostima.

Tri ključna elementa čine izraz samopouzdanja:

Prihvatanje sebe. Prihvatanje sebe znači prihvatanje u potpunosti, kako vaših jakih strana tako i manje dobrih osobina. Vi odlučujete da sebe prihvatite u celosti, samim tim što postojite.

Saosećajnost ka sebi. Prihvatanje sebe je umnogome pomognuto samo-saosećanjem – biti podjednako uviđavan prema sebi kao što biste bili i prema bilo kojoj drugoj osobi do koje vam je stalo.

Zdrava asertivnost. To znači da se zauzimate za sebe, blagovremeno, pre nego što nagomilate ljutnju ili prezrivost.

Popularni savet “lažirajte dok vam ne pođe za rukom” će vam se verovatno obiti o glavu. Lažiranje samopouzdanja zahteva da se setite mnogih stvari: Stojite uspravno. Govorite iz svoje dijafragme. Ne vrpoljite se. Govorite strastveno. Preti vam kognitivna preopterećenost, gde nas sve stvari koje treba da zapamtimo preopterećuju, pa nam na kraju bude gore nego da nismo uopšte pokušali.

Umesto toga, probajte da imitirate svoj put do novog sebe. Pristup igranja uloge koji je razvio Džordž Keli 1995. obuhvata stvaranje skice lika osobe koja biste želeli da budete – neko sa osobinom kojoj težite, kao što je samopouzdanje – a zatim uvežbavanje ponašanja kao taj lik. Tokom vremena, putem igranja uloge ove samopouzdane osobe, videćete da vas neće najuriti kada se ponašate uz samopoštovanje. Zapravo, ljudi će se ka vama odnositi bolje.

Kako razgovarati sa ljudima koji žele da se petljaju u vaš život

Dušebrižnici i njihovi nepoželjni saveti vam mogu zagorčati život. Kako biste razumeli šta stoji iza ovog iritantnog ponašanja i kako da reagujete, razmotrite rezultate nedavnog istraživanja o ogovaranju sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg u Nemačkoj. Ovo istraživanje može biti od pomoći da nas postavi u um dušebrižnika jer, kao i ogovaranje, umešavanje ugrožava naše granice i upada u naše privatne stvari.

Studija se fokusirala na negativno ogovaranje, koje daje prednost ciljevima onoga ko ogovara i/ili podriva drugu osobu u građenju društvenih odnosa, isto kao što bi dušebrižnici mogli da okupiraju naš prostor kako bi nametnuli sopstvenu stručnost i podigli svoj društveni status.

Tračare i dušebrižnici možda vide svoje ponašanje kao opravdano jer veruju da znaju više od vas; iz tog razloga, ne nalaze da je neprimereno da se mešaju u vaš život. Štaviše, oni mogu verovati da će vas njihovo ponašanje još više zbližiti, dok vi to možete doživeti kao prepreku koja će vas otuđiti.

Ukoliko zaključite kako dušebrižnik iskreno veruje da ste nesposobni da izađete na kraj sa sopstvenim problemima, njihove akcije ujedno predstavljaju pretnju identitetu, što znači da biste o sebi mislili negativno ako poverujete da je kritika tačna, kao i pretnju reputaciji, što znači da ukoliko su njegove pretpostavke o vama tačne, vi biste verovali da će vas drugi ljudi manje poštovati.

Istraživanje sugeriše tri načina kako možete reagovati na takve pretnje:

Shvatite da u svakoj situaciji postoje oni koji delaju i oni koji posmatraju. Iz vaše perspektive, dušebrižnik vas potcenjuje, ali možda zaista iskreno veruje da vam pomaže.

Ispitajte da li ste više zabrinuti za svoj identitet ili za svoju reputaciju. Da li ste više zabrinuti da je ugrožen vaš identitet kompetentne odrasle osobe ili kako vas drugi vide?

Istražite razlog mešanja. Lako je postati defanzivan kada vam neko deli savete koje niste tražili. Pre nego što odlučite da je vaša iritiranost opravdana, razmislite da li možda postoji trunka istine u tim rečima.

Kako razgovarati u svoju korist sa ljudima od kojih nešto želite

Verovatno ste primili brojne “hladne pozive” prilikom kojih predstavnici prodaje pokušavaju da vas navedu da razmotrite proizvode ili usluge njihove kompanije. Radije nego da pokušava da vas navede da se na licu mesta odlučite, ova osoba može reći kako samo želi da zakaže sastanak kako biste diskutovali proizvod detaljnije. To je pristup koji podupire novo istraživanje Škole za obrazovanje, jezik i psihologiju u UK, koje se fokusira na reči koje se koriste da se uokvire ubedljive poruke.

Tim je analizirao 150 stvarnih hladnih poziva i otkrio da je prvi korak za pretvaranje piča u sastanak bio predstaviti taj sastanak kao “zajednički projekat” u kome su prodavac i kupac partneri. U jednom primeru, prodavac je počeo sa “Zaista bih želeo da obezbedim vreme jednog od mojih stručnjaka da svrati i vidi kako možemo da pomognemo…” prodavac nije pitao “Mogu li?” – što bi potencijalnom klijentu dalo priliku da odbije. Umesto toga, pretpostavio je da su se obe strane složile da se sastanu i pitao kupca da se složi samo sa terminom. U suštini, još uvek nije izgledalo kao da agent pokušava da proda uslugu.

Rečima istraživačkog tima, razgovarati u svoju korist u ovom “zajedničkom” kontekstu svodi na minimum rizik negativnog ishoda tako što “ograničava priliku za sagovornika da zauzme stav povodom sastanka”. Ne pokušavajte da promenite ponašanje, već umesto toga navodite sagovornika tako da “postaje teško dati nepoželjan odgovor”.

Ubedljivi pristup stvaranja iluzije dogovora važi ne samo za poslovanje, već i za bilo koju oblast kada pokušavate da navedete ljude u svom životu da nešto urade drugačije. Ako razmišljate o projektu renoviranja stana, na primer, umesto da pitate svog partnera “Misliš li da bi trebalo?” – mogli biste postaviti pitanje: “Kada bi mogao da pogledaš ove ponude sa mnom?”

Strategija budućeg sebe može biti put do većeg uspeha