Puno se govori o digitalnim medijima. Vreme pred ekranom zauzima sve veći deo našeg dana i stvara brige o tome kako mediji utiču na demokratiju, zavisnost, depresiju, međuljudske odnose, učenje, zdravlje, privatnost i mnogo toga još. Često se pretpostavlja da su efekti velikih razmera, čak apokaliptični.

Naučni podaci, ipak, često ne uspevaju da potvrde ono što nam deluje kao tačno na osnovu svakodnevnih iskustava. U nizu studija, vreme pred ekranom često ne korelira sa važnim efektima u onoj meri koja bi odgovarala brigama i očekivanjima konzumenata medija, kritičara, učitelja, roditelja, pedijatara, pa čak i samih istraživača. Na primer, skoriji pregled više od 200 studija o društvenim medijima donosi zaključak kako ne postoji skoro nikakav efekat više vremena pred ekranom na psihološki optimalno stanje. Iscrpna studija adolescenata je detektovala sitne efekte koje vreme pred ekranom ima na razvoj mozga, dok između upotrebe medija i kognitivnih performansi nije ustanovljena nikakva veza. Pregled 20 studija o efektima multitaskinga uz medije – tj. upotreba dva ili više ekrana u isto vreme – pokazuje neznatan pad u kognitivnim performansama usled multitaskinga, ali takođe ukazuje na nove studije koje su dokazale suprotno.

Istraživači komunikolozi, psiholozi i medicinski radnici su zainteresovani za efekte medija, kao i kako angažovanje pojedinaca sa digitalnom tehnologijom utiče na ljudke misli, emocije, ponašanja, zdravlje i blagostanje.

Nije dovoljno posmatrati samo vreme pred ekranom

Da li je moć medija nad savremenim životom precenjena? Verovatno ne, ali niko ne zna, jer postoji ozbiljan nedostatak znanja o tome šta ljudi zapravo vide i šta rade na svojim ekranima.

Pojedinci širom sveta sada svi gledaju otprilike iste ekrane i provode velike količine vremena pred njima. Ipak, sličnosti se tu završavaju. Brojne vrste različitih aplikacija, igara i poruka teku na ekranima svih ljudi. A, budući da je tako lako napraviti prilagođeni lični tok iskustava, svaka osoba vidi veoma različite materijale u različitim trenucima. Nema dvoje ljudi koji imaju isto iskustvo na medijima.

Kako bi se odredili efekti medija na živote ljudi, bilo korisni ili štetni, to zahteva saznanje o tome šta ljudi zapravo gledaju i šta rade na tim ekranima. Ali istraživači nažalost često  zavise od prilično nepouzdane mere – vreme pred ekranom.

Izveštaji koji pokazuju vreme pred ekranom, najčešći način da se proceni upotreba medija, su izuzetno neprecizni i opisuju samo ukupno vreme pregledanja. Danas, na jednom ekranu se možete momentalno prebaciti između pisanja poruke susedu, gledanja vesti, čuvanja deteta, naručivanja dostave večere, planiranja putovanja za vikend, razgovaranja na poslovnoj video konferenciji, pa čak i nadgledanja vašeg automobila, navodnjavanja bašte i osvetljenja doma. Dodajte tome i problematičnu upotrebu medija – zadirkivanje druga iz razreda, govor mržnje ili čitanje fabrikovanih vesti. Znati koliko vremena neko provodi pred ekranom – ukupnu dozu medija – neće dati dijagnozu problema sa bilo kojim od tih sadržaja.

Rešenje za medije zasnovano samo na vremenu pred ekranom je isto kao i savet lekara  osobi koja uzima nekoliko prepisanih lekova da smanji ukupan broj pilula na polovinu. Koje lekove i kada?

Kompleksna i unikatna priroda upotrebe medija

Šta bi bio bolji pokazatelj konzumiranja medija umesto vremena pred ekranom? Nešto što bi bolje odražavalo kompleksnost toga kako pojedinci koriste medije. Možda bi detalji o specifičnim kategorijama sadržaja – nazivi programa, softvera i sajtova – bili daleko informativniji. Ponekad i to može biti dovoljno da se istaknu problemi – igranje popularne igre duže nego što smo nameravali, česte posete sumnjivim političkim sajtovima ili previše vremena na Fejsbuku.

Praćenje krupnijih kategorija sadržaja ipak nije od prevelike pomoći. Jedan sat na Fejsbuku, na primer, može biti uložen u izražavanje sebe i društveno poređenje; neka druga osoba bi isti taj sat mogla ispuniti vestima, kupovinom, pohađanjem kurseva, igranjem igara i gledanjem videa.

Štaviše, istraživanja pokazuju da se ljudi sada prebacuju između sadržaja na svojim pametnim telefonima i laptopima svakih 10 do 20 sekundi u proseku. Mnogi ljudi dnevno ostvare po nekoliko stotina različitih sesija na pametnom telefonu. Ova živa dinamika svakako utiče na to kako ljudi razgovaraju međusobno i koliko se unose u informacije. A svaki delić sadržaja je okružen drugim vrstama materijala.

Izađite iz začaranog kruga stresa i distrakcija