Big data i pametni gradovi su teme o kojima se diskutuje u kontekstu međunarodnog razvoja i unapređivanja urbanog okruženja – ali šta je to tačno big data? Kako se može koristiti? Zašto je to fundamentalna komponenta pametnih gradova?

Big data se odnosi na podatke koje generišu digitalne tehnologije kao što su mobilni telefoni, veb sajtovi, sateliti ili senzori. Ovi podaci zahtevaju data nauku – ili veštačku inteligenciju – alate ili metode kako bi se zahvatili, odabrali, obrađivali i analizirali na efikasan način. Big data je često sekundarni proizvod našeg digitalnog ponašanja, zasnovan na digitalnim “mrvicama” koje ostavljamo kao trag kada interagujemo sa sistemima ili mašinama u svojim svakodnevnim životima.

U kontekstu ciljeva održivog razvoja – big data i pametni gradovi – podaci se primenjuju kako bi se istražilo sve od analziranja podataka sa mobilnih telefona u cilju predviđanja individualnog siromaštva, do razumevanja jaza među polovima u urbanoj mobilnosti. Ipak, big data ima naročit značaj u kontekstu pametnih gradova i pokretanja unapređenja u urbanom okruženju u širem smislu.

Izvori podataka u osnovi big data mogu biti grupisani u podatke koje generišu ljudi (kao što su društveni mediji, blogovi i kraudsorsing), podataka zasnovanih na procesima (uključujući finansijske transakcije, elektronske zdravstvene kartone i poreske dosijee), mašinski generisane podatke (na primer, slike sa satelita i podatke sa uređaja povezanih na internet), kao i podatke sa medija (kao što je radio emitovanje i digitalne vesti).

Svi ovi izvori podataka su naročito prisutni u urbanom okruženju, a njihovo korišćenje može odigrati ključnu ulogu da se gradovi naprave kao mesta bolja za život. Na primer, mašinski generisani podaci sa Internet predmeta (IoT) pomažu mnogim gradskim zvaničnicima i njihovim partnerima da prave bolje politike. Podaci sa mobilnih mreža se takođe koriste kako bi se razumelo kako ljudi interaguju unutar grada. Mnogi od ovih izvora takođe mogu biti kombinovani kako bi se proizvele informacije koje su detaljnije, blagovremene i relevantne.

Ipak, big data nije čarobni štapić. Ima neka realna ograničenja i može predstavljati pravi izazov. Big data nije potpuni izvor podataka; ima svoje nedostatke – što naglašava potrebu za kombinovanjem izvora podataka. Često je im nemoguće pristupiti – u vlasništvu su, ili pod upravom brojnih privatnih organizacija koje pokreću šire aspekte našeg digitalnog ponašanja. To takođe ističe sledeći izazov: pristrasnost je konstantan rizik. Big data – po definiciji – ne sadrži digitalno isključene. Naginje ka bogatijim, mlađim i obrazovanijim građanima, sa milijardama marginalizovanih iz digitalnog društva podjednako nezastupljenim u podacima koje sadrži big data.

S tim u vezi, znatan broj etičkih principa treba razmotriti kada se primenjuju pristupi big data. Da li su podaci prikupljeni i da li se koriste zakonito i po fer principima? Da li su postavljeni odgovarajući procesi kontrole i odgovornosti? Da li su podaci visokog kvaliteta ili su pristrasni? Da li koristimo minimalnu količinu podataka – ili prikupljamo ogromne količine podataka, ne uzimajući u obzir prava, privatnost i volju pojedinaca?

Bez obzira na ove brige i razmatranja, big data predstavlja realne prilike za pametne gradove – a za internacionalni razvoj i šire. Istražujući ulogu big data u bilo kom projektu, od suštinske je važnosti razmišljati o pet pitanja u nastavku:

  1. Da li big data znači i bolje podatke? Sastav podataka je važniji nego njihov obim. Podaci koji su prikupljeni putem platformi u kojima su različite grupe u mogućnosti da učestvuju i osećaju se uključeno će biti potpuniji – a rešenja na osnovu ovih podataka će biti inkluzivnija. Postoji ozbiljan rizik ‘elitnog preseka‘ kod big data, gde su zvesne grupe isključene – te društvene nejednakosti mogu biti pojačane nefer algoritmima koji su trenirani na pristrasnim podacima.
  2. Da li su podaci validni i tačni? Vrednost big data leži u njihovoj mogućnosti da generišu pouzdana i validna merenja. Postoji uzajamna zavisnost između tradicionalnih podataka, kao što su ankete ili administrativni podaci, kao i big data. U svojstvu pasivnih podataka čija namena može biti promenjena, big data treba da bude validiran putem drugih izvora podataka, kao što su tradicionalniji izvori. Ovi tradicionalni podaci, ukoliko su ispravno prikupljeni i obrađeni, mogu biti korišćeni kao osnova za procenjivanje kvaliteta big data.
  3. Koju vrstu saznanja otkriva? Kao i sa drugim vrstama podataka, big data treba obraditi u skladu sa statističkim, algoritamskim, vizuelnim ili drugim modelima kako bi bili interpretirani. Svaki od ovih koraka zahteva donošenje odluka o podacima i te odluke nisu neutralne. Na primer, razgraničavanje između onoga što čini ‘signal’ i onoga što predstavlja ‘šum’ u skupu podataka, identifikovanje kako su podaci grupisani i odlučivanje kako se posmatraju izuzeci su veoma važne odluke. One su takođe pod uticajem pogleda na svet, uverenja i pristrasnosti pojedinaca koji donose te odluke. Data naučnici bi trebalo da rade ruku pod ruku sa društvenim naučnicima i drugim stručnjacima različitih rodova, starosnih grupa i etniciteta.
  4. Postoji li značenje bez konteksta? Big data je potrebno interpretirati unutar konteksta u kojima su generisani, kao i iz perspektive pojedinaca zastupljenih u tim podacima. Ipak, društvene norme i drugi principi koji utiču na to ko ima pristup digitalnoj platformi i kako se ona koristi su isprepletane sa kulturnim faktorima, percepcijama ravnopravnosti i bezbednošću podataka. Dobro tehničko razumevanje kako se podaci pribavljaju može biti naročito važno – pogotovo jer obrasci u tim podacima mogu biti pojačani ponašanjima korisnika.
  5. Da li dostupnost podatke čini etičnima? Samo zato što podaci mogu biti prikupljeni, to ne znači da treba da budu prikupljeni – ili da ih treba koristiti. Dostupno i etično nisu sinonimi, a upotreba određenih skupova ili izvora podataka može uzrokovati realnu i nepopravljivu štetu pojedincima i društvima. To može biti praćeno curenjem podataka, neodgovornim deljenjem i netačnim izveštavanjem. Etična upotreba podataka je stvar prioritizovanja dostojanstva, poštovanja i privatnosti prilikom prikupljanja, analize i upotrebe podataka. To uključuje i staranje da pojedinci imaju koristi od upotrebe njihovih podataka.

Big data i pametni gradovi u međunarodnom razvoju

Big data nalaže fundamentalno promišljanje kako koristimo podatke u međunarodnom razvoju. To obuhvata veštine, alate i procese. Ipak, kao i svaka druga tehnologija ili inovacija, big data takođe treba primeniti na strateški, promišljen i inkluzivan način. To podrazumeva izbegavanje stvaranja, pogoršavanja ili uspostavljanja bilo koje digitalne podele ili druge nejednakosti.

Big data i pametni gradovi mogu biti od presudnog značaja za unapređivanje funkcionisanja gradova u korist građana. Big data takođe možemo koristiti da sagledamo grad u njegovom najširem smislu – uključujući neformalna naselja, kao i ruralne i urbane veze. Uz dobru primenu, big data ima potencijal da pokrene oblikovanje urbanih prostora koji mogu odgovarati svim građanima.

20 ključnih reči za digitalne 2020-te | Dr Jovan Kurbalija