Analitika u kompaniji Google je donošenje odluka na osnovu činjenica i sastavni deo poslovanja gde zaposleni govore jezik podataka jer je to deo njihove kulture. U Google-u, cilj je da sve odluke budu zasnovane na podacima, analitici i naučnom eksperimentisanju.

Google je multinacionalna Internet i softverska korporacija koja specijalizira Internet pretrage, računarstvo u oblaku i tehnologije oglašavanja. Sediše je u Mountain View u Kaliforniji, SAD. Misija Google-a je da organizuje svetske informacije i načini ih univerzalno dostupnim i korisnim. Sa tom misijom, Google veoma ozbiljno shvata upotrebu informacija za zasnivanje svojih odluka.

Podaci na kojima se zasniva analitika u kompaniji Google

U kompanijama bi podaci trebalo da budu prikupljani kako bi pružili odgovore na najvažnija pitanja, pa ako vam nisu kristalno jasna pitanja za koja su vam potrebni odgovori, podaci su gotovo beskorisni. Danas, u Google je cilj započeti sa pitanjima i biti vrlo jasan o potrebama za informacijama od samog početka. Njihov izvršni predsednik Erik Šmit kaže:

Kompaniju vodimo pitanjima, ne odgovorima. Zato smo u procesu strategije do sada formulisali 30 pitanja na koja treba da odgovorimo. Postavite to kao pitanje, umesto kao odgovor, tako stimulišete razgovor. Iz razgovora dolazi inovacija. Inovacija nije stvar toga da se jedno jutro probudite i kažete ‘Želim da inoviram’. Smatram da stvarate bolju kulturu inovacija ukoliko postavljate pitanja.

Postoje hiljade sjajnih primera kako Google primenjuje ovo razmišljanje, ali hajde da sagledamo izuzetan primer iz njihovog odeljenja Ljudskih resursa.

Donošenje odluka zasnovano na činjenicama u Google

Unutar svoje globalne funkcije ljudskih resursa, Google je napravio Odeljenje za analitiku ljudi koje podržava organizaciju u donošenju odluka na osnovu podataka. Jedno pitanje na koje je Google želeo da dobije odgovor bilo je: Da li su menadžeri zaista važni? To je pitanje kojim se Google bavi od samih svojih početaka, gde osnivači preispituju doprinos koji menadžeri ostvaruju. U jednom trenutku su se zapravo rešili svih menadžerskih funkcija i svakoga proglasili kao individualnog saradnika, što i nije baš uspelo u stvarnosti i menadžeri su ponovo postavljeni.

Projekat Oxygen

U okviru odeljenja za analitiku ljudi, Google je oformio grupu pod nazivom Information Lab, koja se sastoji od društvenih naučnika koji pripadaju odeljenju analitike ljudi ali se fokusiraju na dugoročnija pitanja sa ciljem sprovođenja inovativnih istraživanja koja transformišu organizacionu praksu u okviru Google-a, i šire. Ovaj tim se upustio u projekat odgovaranja na pitanje: Da li su menadžeri bitni? Ciljevi i potrebe za informacijama su bili jasno definisani.

Koje podatke koristiti?

Tim je najpre sagledao izvore podataka koji su već postojali – revizije učinka (procene menadžera odozgo nadole), kao i ankete zaposlenih (procene menadžera odozdo na gore). Tim je uzeo ove podatke i predstavio ih na grafikonu, što je otkrilo da su menadžeri uopšteno bili percipirani kao dobri. Problem je bio u tome što podaci zapravo nisu pokazivali previše varijacija, pa je tim odlučio da ih podeli.

Analitika u kompaniji Google

Upotrebom regresione analize, tim je uspeo da pokaže veliku razliku između te dve grupe u pogledu timske produktivnosti, zadovoljstva zaposlenih i obrta zaposlenih. Sve u svemu, timovi sa boljim menadžerima su imali bolji učinak i zaposleni su bili zadovoljniji i skloniji da ostanu u kompaniji. Premda je ovo dokazalo kako dobri menadžeri zaista prave razliku, ne bi omogućilo da Google nešto preduzme na osnovu tih podataka. Sledeće pitanje na koje su želeli da odgovore je bilo: Šta čini dorog menadžera u Google? Odgovor na ovo pitanje bi pružio daleko upotrebljivije uvide.

Novo prikupljanje podataka

Zatim je tim uveo dva nova skupa podataka. Prvi je bio ‘Nagrada za izuzetne menadžere’ gde su zaposleni mogli da nominuju menadžere za koje smatraju da su naročito dobri. Kao deo nominacije, zaposleni su morali da navedu primere ponašanja za koja su smatrali da pokazuju šta određenog menadžera zaista čini dobrim.

Drugi skup podataka je bio sa intervjua sa menadžerima kako bi se razumelo šta su oni radili. Podaci sa intervjua i nominacija za nagrade su zatim bili kodirani upotrebom tekstualne analize. Na osnovu toga je analitički tim mogao da izdvoji 8 ponašanja menadžera sa visokim rezultatima, kao i 3 uzroka zašto menadžeri imaju poteškoća u svojim ulogama.

Analitika u kompaniji Google: Primena zaključaka

Google je koristio različite načine deljenja ovih uvida sa relevantnim ljudima, uključujući komunikaciju sa novim menadžerima koja je dala pregled zaključaka i očekivanja. Ali, samo deljenje uvida nije bilo dovoljno, pa je Google uvideo potrebu da nešto preduzme na osnovu tih uvida. Brojne konkretne akcije su usledile nakon ove analize, nekoliko ključnih je u nastavku:

  • Google je počeo da meri ljude u odnosu na njihova ponašanja. U tu svrhu je uveo novu fidbek anketu dva puta godišnje
  • Google je odlučio da nastavi sa Nagradom za izuzetne menadžere
  • Google je revidirao obuku menadžera

Inteligentna kompanija

Google je odličan primer kako dobro donošenje odluka treba da bude podržano kvalitetnim podacima i činjenicama. Google je jasno pratio sledećih 5 koraka:

  1. Definisati ciljeve i potrebe za informacijama: ‘Da li su menadžeri važni?’ i ‘Šta čini dobrog menadžera u kompaniji Google?’
  2. Prikupiti odgovarajuće podatke: upotreba postojećih podataka sa revizija učinka i anketa zaposlenih, te stvaranje novih skupova podataka na osnovu nominacija za nagrade i intervjua sa menadžerima.
  3. Analiziranje podataka i prevođenje u uvide: jednostavno grafičko prikazivanje rezultata, regresiona analiza i tekstualna analiza.
  4. Predstavljanje informacija: nove komunikacije ka menadžerima
  5. Donošenje odluka na osnovu dokaza: revidiranje treninga, merenje učinka u skladu sa zaključcima, uvođenje novog mehanizma fidbeka.

Google Skillshop: Steknite veštine neophodne za onlajn poslovanje