Kako rad na daljinu nastavlja da se razvija, da li izazovi nameću da kompanije jednostavno treba da sprovedu još više digitalne transformacije nego što su to radile do sada – više alata, veće brzine? Verovatno ne. Kultura i proces će biti fokus u 2021.

Eksperimenti u radu na daljinu nametnuti usled pandemije su prošli bolje nego što je očekivano, složili su se digitalni lideri i rukovodioci C nivoa tokom događaja Innovation@Work u organizaciji magazina Ekonomist. Korisnici su bili u mogućnosti da se brzo povežu onlajn. Digitalna transformacija je ostvarila ubrzanje u mnogim slučajevima. Produktivnost se uglavnom održala, većini zaposlenih ne nedostaje vožnja do radnog mesta, a prodaja na daljinu se generalno pokazala kao efektivna. Premda je pandemija očigledno imala brojne izuzetno negativne aspekte, gotovo je sigurno otvorila vrata fleksibilnijim radnim obrascima u budućnosti za mnoge zaposlene.

Šta je hibridna budućnost rada?

Čini se da postoji značajno slaganje u pogledu širokih okvira kako će rad izgledati nakon pandemije. Neke kompanije su već potpuno ili većinski radile na daljinu i pre pandemije. Sudeći po podacima prikazanim tokom Innovate@Work – oko 27% radnika bi želelo da radi od kuće pet dana nedeljno, kaže Nikolas Blum, profesor ekonomije na Stenford Institutu za istraživanje ekonomske politike.

Premda neke kompanije i radnici žele da se vrate na to da većina zaposlenih bude na zajedničkoj lokaciji u poslovnom prostoru većinom dana, mnogi očekuju da će ugledati razvijanje hibridnog modela – gde ljudi, koji su u mogućnosti da to izvedu, rade od kuće jedan do 4 dana nedeljno.

Sve to pokazuje više manje ružičastu sliku, ali neki govornici i panelisti su naglasili izazove hibridnog modela. Dr Nikola Milard je rekla kako je “njena bojazan ono što naziva užasnim hibridom – sastanak sa polovinom ljudi u kancelariji, a drugom polovinom na daljinu”. Nastavila je govoreći kako smo “naučili kako je digitalno odlična poluga kada su svi u maloj kutiji na ekranu. Najbolji zajednički pristup je verovatno digitalan”.

Hibridni svet zavisi od strategije “digitalno na prvom mestu”. To je uobičajena tema: potrebno je da se kompanije izbore sa time da radnici na daljinu ne postanu građani drugog reda jednom kada se neki vrate u kancelarije, barem jednim delom vremena.

Možemo li i dalje sarađivati?

Koje to stvari nisu dobro funkcionisale na daljinu, do danas? Ove stvari će verovatno izgledati poznato svakom čitaocu, a sve su povezane. Reč je o bliskoj saradnji, slučajnim razgovorima, izgradnji poverenja među timovima i stvaranju zajednica.

Kedar Dešpande, CEO kompanije Zappos je govorio kako mu nedostaje aparat za vodu, jer ne možete “osetiti puls, direktan kontakt očima, dodir. Smisliti kako izgraditi druželjubivost i izgraditi poverenje u virtuelnom svetu ostaje veliki poduhvat”. Rut Koter iz AMD je primetila da je udaljenost “odužila naš ciklus uključivanja kojim se ljudi upućuju u našu kulturu”.

Pored toga, Koter je dodala da su “ad hoc konverzacije veoma važne i potrebno ih je forsirati”. Sid Siđbrandiđ, suosnivač i CEO u GitLab, dobro poznatoj kompaniji na daljinu je podvukao nešto slično. “Neformalne interakcije se ne događaju spontano. Uspomoć organizacije ‘ćaskanja uz kafu’, moguće je kreirati takva iskustva”.

Kancelarije će biti stvar saradnje, a ne produktivnosti

Generalno, očekivanje većine ovih lidera je da će kancelarije biti reorganizovane tako da fokus bude više na timskim sastancima i saradnji.

Na primer, Erika Breša, COO GitHaba, tvrdi da “Kancelarija više nije centar za produktivnost. Poslovni prostori će biti korišćeni i struktuirani drugačije. Kao mesto gde se možemo okupiti”. Sara Kenon, partner u Index Ventures kaže da “Ukoliko ljudi odlaze dva dana nedljeno na posao, biće mnogo više orijentisani ka stvarima koje ne mogu raditi na daljinu. Na primer, prostora za sastanke i saradnju će biti više nego onih sa usamljenim stolovima”.

Ali, da li je sve ovo samo problem alata? Da li ove kompanije jednostavno treba da sprovedu još više digitalne transformacije nego što su to do sada činile? Verovatno ne. Premda je bilo i diskusija o alatima virtuelne realnosti, konsenzus glasi da saradnja i razvoj zajednice više zavisi od procesa s namerom i okupljanja u fizičkom prostoru, barem s vremena na vreme.

Vrednost krosfunkcionalnog i asinhronog rada

Hanson je takođe oprezan povodom pokušaja da se jednostavno rekonstruiše kancelarija na daljnu – umesto da se iskoriste prednosti koje udaljenost donosi. Na primer, uočio je da “poslovni prostor zapravo nije najbolji način da razgovarate sa nekim iz drugog tima. Ostvarite veze širom vaše kompanije, ne samo sa vašim timom”.

Hanson je takođe podvukao kako je “pisanje jedna od ključnih stvari. Ne radi se o održavanju istih sastanaka u isto vreme. Da li bismo mogli postići neke od stvari koje radimo na sastancima, ali na drugačiji način? Počnite od pisanja kao svog primarnog načina organizovanja”. Ovo je deo opšte teme o usvajanju više asinhronog rada.

Sažimanje decenije trendova

Niko ne voli da bude primoran na eksperimentisanje. Ali pandemija je uglavnom ubrzala promene koje su već bile u toku, barem za deo radnika. Po rečima Sare Kenon: “pandemija je u sadašnjost donela sledeću deceniju trendova radnog okruženja”.

Premda nam tehnologija pruža sjajne mogućnosti – ovi nivoi rada na daljinu bi gotovo sigurno bili daleko veći izazov samo jednu deceniju ranije – ipak vidimo da su kultura i proces još važniji.

Ujedinite onlajn i oflajn aspekte biznisa: Adaptiranje na promene