Svako od nas raspolaže istim brojem sati u jednom danu. Neki, ipak, uspevaju da urade daleko više. Šta najproduktivniji ljudi rade svakodnevno? Da li su oni brži, ili pametniji? Da li im se pruža više pomoći? Možda. Ali, takođe su naučili trikove koji im mogu pomoći da iskoriste vreme i eliminišu nevažno.

U nastavku ćete saznati šta najproduktivniji ljudi rade svakodnevno kako bi doveli do maksimuma svoje rezultate i uspehe.

1. Počinju dan jutarnjom rutinom

Doslednost i rutina su od pomoći za započinjanje dana na proaktivan način. Premda zadaci mogu varirati, produktivni ljudi su pronašli skup aktivnosti i red koji funkcioniše za njih.

Serijski preduzetnik Gari Vejnerčuk, autor knjige #AskGaryVee: One Entrepreneur’s Take on Leadership, Social Media, and Self-Awareness, ustaje svako jutro u 6 sati i prati jednu istu rutinu. “Počinjem svoj dan konzumiranjem velike količine informacija”, piše on. “Odlazim na TechMeme i pregledam naslove. Čitam bilten Džejsona Hiršhorna. Zatim pregledam vesti… sajt na koji se najvše fokusiram tokom ovog vremena je Nuzzel, agregator naslova i linkova koje deli moj krug.”

Nakon što pogleda Tviter i Instagram, odlazi u teretanu da vežba sa svojim trenerom, vraća se kući kako bi se video sa svojom porodicom pre nego što svako otpočne svoj dan, a zatim se priprema za prvi sastanak tog dana.

“Do trenutka kada započnem prvi sastanak, već se tako mnogo stvari dešava u mojoj glavi”, piše on.

2. Raspoređuju vreme i bave se važnim zadacima

Šta najproduktivniji ljudi rade prvo? Produktivni ljudi razumeju razliku između važnih i hitnih zadataka. Prvi pokreću biznis unapred, dok drugi gase požare. Može biti veliko iskušenje ispuniti svoj dan hitnim zadacima jer požari izgledaju bitno u datom trenutku, ali nikada nećete inovirati ili postići više ukoliko se ne pomerite sa onoga što jeste, na ono što bi moglo biti.

Svake godine Gari Keler, autor The One Thing: The Surprisingly Simple Truth Behind Extraordinary Results i osnivač kompanije Keller Williams Realty, identifikuje svoje najvažnije zadatke i rezerviše prva četiri sata svakoga dana da se fokusira na njih.

“Ključ je vreme. Uspeh se gradi sekvencijalno. To je jedna po jedna stvar u vremenu”, piše u svojoj knjizi.

Da bi identifikovao tu svoju “jednu stvar”, Keler pregleda svoje godišnje ciljeve i postavlja sebi pitanje: “Koja je to jedna stvar koja će, kada se reši, načiniti sve ostalo što treba da radim lakšim ili nepotrebnim?” Zatim se postara da prva četiri sata njegovog radnog dana radi jedino tu jednu stvar.

Keler je koristio ovu tehniku da piše knjige i razvija svoju kompaniju do najveće franšize nekretnina. Veruje da do trenutka dok njegov najviši prioritet ne bude završen, sve ostalo predstavlja distrakciju.

3. Maksimalno koriste svoj kalendar

Iako su liste “za uraditi” zgodne za beleženje informacija i aktivnosti, produktivni ljudi ne vode svoj dan uspomoć njih, kaže Piter Bregman, autor knjige Four Seconds: All the Time You Need to Replace Counter-Productive Habits with Ones that Really Work. Umesto toga, Bregman sugeriše zakazivanje svih zadataka sa liste za uraditi u kalendaru i upotrebu toga kao plana.

“Odlučite kada i gde ćete raditi nešto, a verovatnoća da ćete to izvršiti se dramatično povećava”, piše na svom blogu. “Razlog zašto nam uvek ostane nedovršenih stavki na našim listama za uraditi je taj što su takve liste pogrešan alat za pokretanje naših postignuća.”

Kalendari vam pomažu da prioritizujete, kaže Bregman. “Šta je to što stvarno treba uraditi danas? Koje važne stavke ste ignorisali? Gde možete umetnuti ove stvari u svoj raspored?”, piše on. “Kalendar je konačan; postoji tačno određen broj sati u danu. Ta činjenica postaje jasna onog trenutka kada pokušamo da naguramo nerealistični broj stvari u konačan prostor”.

4. Sagledavaju svoj dan u minutima, ne u satima

Kalendari su često podeljeni u delove od 30 ili 60 minuta, ali produktivni ljudi vole da dele aktivnosti još dublje, eliminišući šansu da vreme prođe neraspoređeno.

Grant Kardone, autor knjige The 10X Rule: The Only Difference Between Success and Failure, je saznao kako je Alan Grinspan, bivši predsedavajući pri Federalnim Rezervama, delio svoj dan u petnaestominutne delove i uveo je isti koncept u svoj raspored.

Kada podelite sat, umnožavate dostupno vreme, kaže Kardone. “Grinspan nije dozvoljavao prazan prostor na tom kalendaru, znao je da je prazan prostor problem – prazan prostor, ništa tokom 15 minuta – gubljenje vremena”, kaže on u video snimku na svom sajtu.

Vejnerčuk takođe deli svoj raspored na male intervale. “Svaki minut se računa, zato je moj raspored isplaniran u sekundu”, piše on. “Ne šalim se: Imao sam, i dalje imam sastanke koji traju tri ili četiri minuta. Morate iskoristiti svaki sekund koji imate tokom dana.”

5. Isključuju mejl

Svi mi znamo da mejl može usisati vaše vreme, ali malo nas poduzima nešto povodom toga. Nedavna Adobe studija otkriva kako osoba u proseku provodi 7,4 sati nedeljno na mejlove, što znači da stalno šaljemo mejlove iz naših inboksa. Produktivni ljudi, za razliku od toga, nisu robovi tehnologije, kaže Džejson Dženings, autor knjige Less is More: How Great Companies Use Productivity.

“Većina super produktivnih ljudi pregleda svoje mejlove dva ili tri puta dnevno”, tvrdi Dženings. Zakažite vreme za mejlove u svom kalendaru i obratite ih u tim vremenskim blokovima.

Konstantno proveravanje mejlova vas takođe čini manje produktivnim dok odgovarate na njih, prema istraživanju Univerziteta Britanske Kolumbije. U okviru eksperimenta, učesnici su podeljeni u dve grupe, jednoj je rečeno da proverava mejl tri puta dnevno, a drugoj onoliko često koliko žele.

Grupa koja je proveravala mejl tri puta dnevno je smanjila količinu vremena koju troši odgovarajući na poruke za 20%. Takođe, učesnici su prijavili da se osećaju manje stresirano nego ranije.

6. Praktikuju brigu o sebi

Ne možete biti produktivni ako niste zdravi. Osnivač Virgin Group, Ričard Brenson se budi u 5 ujutro svakoga dana i vežba. “Definitivno mogu da postignem dvostruko više tako što održavam formu”, rekao je Brenson u jednom intervjuu. “To omogućava da mozak dobro funkcioniše.”

Premda neki ljudi vole da vežbaju pre nego što odu u kancelariju, upražnjavanje vežbi tokom radnog dana je takođe efektivno. Studija Lids Beket Univerziteta iz UK je otkrila da su zaposleni koji koriste teretane u okviru poslovnog kompleksa za sesije dnevnog vežbanja bili mnogo produktivniji.

Usepšni ljudi takođe brinu da dobiju dovoljno sna. Bil Gejts, Tim Kuk i Arijana Hafington kažu da imaju sedam sati sna svake noći. Istraživači pri Finnish Institute of Occupational Health u Helsinkiju u Finskoj su otkrili da su ljudi koji se nisu dovoljno naspavali skloniji da uzimaju više dana bolovanja. Optimalna količina sna za energiju i blagostanje je sedam do osam sati svake noći, prema istraživanju objavljenom u medicinskom časopisu Sleep.

Kako razgraditi sopstveni ego i zašto treba to da uradite