Vođenje organizacija ne počiva na lakim odgovorima, već se dvostruko poboljšava kontinuiranim učenjem. Nema brzog načina da se to izvede, ali rezultati se mogu višestruko isplatiti na duge staze kada se isključe mitovi o agilnom i lideri se fokusiraju se na mogućnosti koje pruža.

Mitovi, pogrešne predstave i konfuzija o agilnom mogu imati negativan efekat i navesti mnoge organizacije da oklevaju sa primenom agilnih rešenja usled priča o podbacivanju – tačnih ili ne – koje su čuli tokom godina.

MIT: Agilno se primarno koristi za projekte razvoja softvera

To može biti najrasprostranjeniji mit koji ćete čuti. Agilno svakako ima svoje korene u svetu razvoja softvera ali, istini za volju. ljudi primenjuju agilno u svakom domenu. To je eklektičan niz organizacija – od starih finansijskih institucija do osiguravajućih kompanija, maloprodaja brze hrane, i svega što je između – koje intergišu agilno u čitavo svoje preduzeće. Doslovno je svaka organizacija – ne samo softverske firme – pod istim pritiskom da brzo donese vrednost.

Kao jedan od primera, DA nedvno objavljuje studiju slučaja koja opisuje kako je kompanija Franklin Templeton Investments koristila Agile metodogoliju da brže donese vrednost za biznis. Studija donosi i video svedočanstvo u kojima viši rukovodilac Karen Luis naglašava kako agilno menja svaki aspekt organizacije – od marketinga i prodajnih divizija, pa do operacija – na bolje.

MIT: Agilno je primarno namenjeno projektima niskog rizika

Istini za volju, daleko širi dijapazon projekata koristi agilno, uključujući inicijative visokih ulaganja, gde su ogromne količine sredstava, ili čak bezbednost, stavljeni kao ulog. Za nešto više informacija o sve većem usvajanju agilnog u velikim razmerama, Harvard poslovna revija je otkrila 2018. da nekih 80% biznisa danas koristi agilno u nekoj formi širom svih većih linija biznisa.

U pogledu rizika, agilno je često efektivnije nego mnogi tradicionalni pristupi bavljenju kompleksnim projektima, pretpostavljajući da timovi već raspolažu odgovarajućim veštinama. Zapravo, problemi se češće nego ređe susreću kada su članovi tima samo prošli kroz ubrzani kurs o agilnom, ali nisu dobili neophodan koučing kako bi razvili odgovarajući majndset ili tehničke veštine.

Imajte na umu mnoštvo načina na koje je agilno primereno za adresiranje faktora kao što su tehnički rizici, uz upotrebu životnih ciklusa i kontrolnih tačaka kako bi se testirale pretpostavke i slabosti.

MIT: Agilno se ne može primeniti na tradicionalne “vodopad” projekte, npr. građevinske

Čuli smo to više puta nego što možemo da se setimo: “Agilno zvuči odlično, ali moja kompanija gradi zgrade i mostove, zato nije relevantno.” Zapravo, doslovno svaki građevinski projekat ima mnogo više komponenti posla koje bi mogle postati agilnije, bilo da to uključuje IT, finansije, marketing, prodaju ili nabavku.

Događaji poput pandemije mogu zahtevati da organizacije rade mnogo brže na nabavci, recimo, maski ili respiratora. Isti pojačani zahtev za brzinom će važiti za funkcionalne oblasti koje se dotiču projekata izgradnje i infrastruktutre.

Naravno, mnogi građevinski projekti zahtevaju specifičan pristup kada je reč o jednostavnim zakonima fizike koji zahtevaju više planiranja unapred. Ipak, i dalje postoji obilje prilika za većom kolaboracijom.

MIT: Brzina agilnog rezultuje lošim kvalitetom

Istrajni mitovi o agilnom u pogledu neizbežnosti ishoda lošeg kvaliteta su sve više zastupljeni usled proliferacije samoprozvanih “hakera” i divelopera koji nameću da oni “rade agilno”, a da pritom ne znaju pravu osnovu kako to funkcioniše. Kada pogrešno predstavljaju da je ono što oni rade agilno, to stvara dugotrajnu negativnu predrasudu među klijentima i partnerima koji još uvek nisu videli projekat ukorenjen u pravim agilnim principima.

Mnogi uspešni agilni projekti koji samo nailaze na izazove i bivaju proglašeni za neuspeh pri kraju životnog ciklusa projekta kada donesu rezultat ili zaključak koji menadžment ne želi da čuje. Ove priče samo podvlače potrebu za podrškom rukovodilaca i, još važnije, razumevanje agilnog majndseta od strane višeg nivoa, kao i fokus na iterativne i inkrementalne pristupe.

MIT: Ne treba ništa da planirate u agilnom

Agilno se ni na koji način ne vezuje za “nema planiranja”, već podstiče kratkoročno detaljno planiranje i dugoročno planiranje opšteg nivoa – to je klasična strategija upravljanja projektima koja se naziva planiranje prenošenja talasa. Ukoliko planirate godinama unapred, možete sebe saterati u ćošak obzirom na nedostatak jasnosti kuda ide tržište za većinu industrija u današnjem izuzetno prevrtljivom okruženju.

Za neke organizacije može biti šokantan koncept da razmotre ideju da ne planiraju godinu dana unapred – pogotovo u organizacijama vezanim za tradiciju, kao što su vladine ustanove. Ali, tu se krije ogromna vrednost za lidere koji odluče da se upuste u putovanje u pogledu učenja, ispitivanja, prilagođavanja i poboljšavanja duž tog puta sa kraćim inkrementima i vremenskim rokovima.

Ne postoji lak recept kako postati agilan, osim prihvatanja da će to predstavljati uporan rad. Organizacije koje uspevaju se ne zadovoljavaju lakim odgovorima, niti se odaju navici slušanja mitova o agilnom; one ostaju fokusirane na vrednost.

Strateški prioriteti su posao svakog zaposlenog u organizaciji