Algoritmi su besmisleni bez kvalitetnh podatka. Javnost to može iskoristiti da zahteva promenu.

Svakoga dana, vaš život ostavlja trag digitalnih mrvica koje tehnološki giganti koriste da vas prate. Pošaljete imejl, naručite neku hranu, gledate emisiju. Oni dobijaju vredne pakete podataka kako bi izgradili razumevanje vaših preferenci. Ti podaci se pohranjju u algoritme mašinskog učenja koji će vas targetirati oglasima i preporukama. Gugl unovčava vaše podatke u vrednosti od preko 120 milijardi dolara prihoda na godišnjem nivou.

Štaviše, ne možemo više izaći iz ovog aranžmana. Tokom 2019. je Kašmir Hil, tada novinarka za Gozmodo, pokušala da iseče 5 glavnih tehnoloških giganata iz svog života. Provela je šest nedelja očajna, sa poteškoćama da izvede osnovne digitalne funkcije. Tehnološki giganti, pritom, nisu osetili ništa.

Sada istraživači sa Nortvestern Univerziteta sugerišu nove načine da promene ovaj disbalans u moći tretiranjem naših kolektivnih podataka kao adut za pregovaranje. Tehnološki giganti možda imaju pomodne algoritme na raspolaganju, ali oni su besmisleni bez dovoljno odgovarajućih podataka na kojima mogu da treniraju.

U novom naučnom radu koji je predstavljen na konferenciji Fairness, Accountability, and Transparency u organizaciji Association for Computing Machinery, istraživači studenti doktorskih studija Nikolas Vinsent i Hanlin Li predlažu tri načina kako javnost može to iskoristiti kao svoju prednost:

Štrajkovi podataka, inspirisani idejom štrajkova radnika, koji podrazumevaju zadržavanje ili brisanje vaših podataka tako da tehnološke kompanije ne mogu da ih koriste – napuštanjem platforme ili instaliranjem alata za privatnost, na primer.

Trovanje podataka, koje obuhvata dostavljanje besmislenih ili štetnih podataka. AdNauseam je, na primer, dodatak za internet pretraživač koji klikne na svaki bogovetni oglas koji vam se servira, zbunjujući na taj način Guglove algoritme za targetiranje oglasa.

Svesno dostavljanje podataka, koje znači davanje smislenih podataka konkurentu platforme u odnosu na koju protestujete, na primer učitavanjem vaših fotografija sa Fejsbuka na Tumblr.

Ljudi već koriste mnoge od ovih taktika kako bi zaštitili sopstvenu privatnost. Ako ste nekada koristili bloker oglasa ili drugi dodatak za pretraživač koji modifikuje rezultate vaše pretrage kako bi isključio određene veb sajtove, upustili ste se u štrajkovanje podacima i povratili nešto kontrole nad korišćenjem vaših podataka. Ali, kako Hil otkriva, sporadične individualne aktivnosti poput ovih nemaju previše efekta da navedu tehnološke gigante da promene svoje ponašanje.

Šta bi se desilo kada bi milioni ljudi sarađivali kako bi značajno zatrovali podatke tehnoloških giganata? To bi im moglo pružiti barem nekakvu polugu da nametnu svoje zahteve.

Moguće je da je već bilo ovakvih primera. U januaru, milioni korisnika su obrisali svoje WhatsApp naloge i preselili se kod konkurenata kao što su Signal i Telegram, nakon što je Fejsbuk najavio da će početi da deli podatke sa WhatsApp-a sa ostatkom kompanije. Egzodus koji je uzrokovao da Fejsbuk odloži promenu svoje politike.

Tokom ove nedelje, Gugl je takođe najavio da će prestati da prati pojedince po internetu i targetira ih oglasima. Premda je nejasno da li je ovo prava promena ili samo rebrendiranje, kaže Vinsent, moguće je da je povećano korišćenje alata kao što je AdNauseam doprinelo toj odluci degradiranjem efektivnosti kompanijskih algoritama. Naravno, teško je reći.

Vinsent i Li smatraju da ove kampanje mogu dopunjavati strategije kao što je odbrana politike i organizovanje radnika u pokret koji se odupire Velikoj Tehnologiji.

“Uzbudljivo je gledati ovakvu vrsu rada”, kaže Ali Alkatib, istraživač pri Centru za primenjenu etiku podataka Univerziteta u San Francisku, koji nije bio uključen u ovo istraživanje. “Bilo je zaista interesantno videti ih kako razmišljaju o kolektivnom ili holističkom pogledu: možemo manevrisati izvorom i postavljati zahteve ovom pretnjom, jer su ti podaci naši i svi oni idu u ovaj izvor zajedno.”

Još uvek ima mnogo posla koji treba obaviti kako bi se ove kampanije više raširile. Naučnici računarstva bi mogli da odigraju važnu ulogu pravljenjem više alata kao što je AdNauseam, na primer, što bi pomoglo da se smanji barijera za učestvovanje u takvim taktikama. Kreatori politika bi takođe mogli da pomognu. Štrajkovi podacima su najefektivniji kada su podržani jakim zakonima o privatnosti podataka, kao što je GDPR koji potrošačima pruža pravo da zahtevaju brisanje svojih podataka. Bez takve regulative je teže garantovati da će vam tehnološka kompanija dati opciju da izbrišete svoje digitalne dosijee, čak i ako obrišete svoj nalog.

A neka pitanja i dalje čekaju na odgovor. Koliko ljudi koji sprovode štrajk podacima treba da se ošteti kompanijski algoritam? I koje vrste podataka bi bile najefektivnije kako bi se zatrovao određeni sistem? U simulaciji koja uključuje algoritam za preporučivanje filmova, na primer, istraživači su otkrili kako bi u slučaju da 30% korisnika učestvuje u štrajku, to bi moglo smanjiti preciznost sistema za 50%. Ali, svaki sistem mašinskog učenja je drugačiji, a kompanije ih konstantno unapređuju. Istraživači se nadaju da više ljudi među zajednicom mašinskog učenja može sprovesti slične simulacije različitih kompanijskih sistema i identifikovati njihovu ranjivost.

Alkatib sugeriše kako bi naučnici trebalo da sprovode više istraživanja kako inspirisati kolektivne akcije podaicima. “Kolektivna akcija je jako teška”, kaže on. “Navesti ljude da istraju u kontinuiranoj akciji je jedan od izazova. A zatim, tu je i izazov kako održati grupu ljudi koji su vrlo nestalni – u ovom slučaju to bi mogli biti ljudi koji koriste internet pretraživač na pet sekundi – kako bi sebe sagledali kao deo zajednice koja je zaista dugotrajna?”

Ove taktike bi takođe nadalje mogle da imaju posledice kojima je potrebno pažljivo ispitivanje, dodaje on. Da li bi trovanje podataka moglo da završi na dodavanju još posla moderatorima sadržaja i drugim ljudima zaduženim za prečišćavanje i označavanje kompanijskih podataka?

Uopšte uzev, Vinsent, Li i Alkatib su optimistični da bi poluga podataka mogla da postane ubedljivi alat za oblikovanje kako tehnološki giganti tretiraju naše podatke i našu privatnost. “Sistemi veštačke inteligencije zavise od podataka. To je jednostavno činjenica kako funkcionišu”, kaže Vinsent. “Najzad, to je način kako javnost može steći moć.”

Zašto ljudi postaju Trolovi na Internetu