Misteriozni identitet kreatora Bitkoina je zaokupio pažnju javnosti još jednom, nakon što je Coinbase poslao kopiju svog javnog podneska Satoši Nakamotu.

U podnesku, platforma za digitalnu trgovinu navodi da ukoliko se pravi Nakamotov identitet ikada otkrije, to bi moglo negativno uticati na vrednost Bitkoina. S-1 podnesak takođe referencira kreatorovih 1.1 milion keša Bitkoina – trenutne vrednosti oko 30 milijardi dolara.

Otkako je napravljen 2009-te, Bitkoin je prošao kroz znatne uspone i padove. Tokom protekle godine, valuta je skočila preko 400% do rekordnih visina od oko 50,000 dolara.

Bitkoin se smatra vrhunskom kriptovalutom na svetu po tržišnoj vrednosti, ali i dalje mnoštvo misterija okružuje njegovo stvaranje. Ko je izmislio Bitkoin? Da li ga je napravilo više od 1 osobe? I ko je Satoši Nakamoto?

U nastavku je priča o čudnovatim počecima ove valute:

Tokom 2008. prvi nagoveštaji Bitkoina su počeli da kruže mrežom

U avgustu 2008-e, naziv domena bitcoin.org je u tišini registrovan onlajn. Dva meseca kasnije, rad pod naslovom ‘Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System’ je razmenjivan naokolo putem kriptografske mejling liste.

Rad je prva instanca misteriozne figure, prvo pojavljivanje Satoši Nakamota na mreži, i permanentno povezuje ime “Satoši Nakamoto” sa kriptovalutom.

3. januara 2009. – 30.000 linija kôda ispisuje početak Bitkoina.

Bitkoin radi putem autonomnog softverskog programa koji ljudi ‘miniraju’ tražeći bitkoine u sistemu zasnovanom na lutriji. Tokom sledećih 20 godina biće izdato ukupno 21 miliona koina. Do danas, oko 18.5 miliona je već minirano.

Satoši Nakamoto nije radio sasvim sam.

Među najranijim entuzijastima bio je Hal Fini, diveloper konzolnih igara i rani član “sajferpank (cypherpunk) pokreta” koji je otkrio Nakamotov predlog za Bitkoin putem mejling liste kriptovalute.

U blog objavi iz 2013-te, Fini je izjavio da je bio fasciniran idejom decentralizovane onlajn valute. Kada je Nakamoto najavio izdavanje softvera, Fini se ponudio da minira prve koine – 10 originalnih Bitkoina iz bloka 70, koje je Satoši poslao kao test.

O svojim interakcijama sa Nakamotom, Fini kaže: “Mislio sam da imam posla sa mladićem japanskog porekla koji je bio jako pametan i iskren. Imao sam sreće da upoznam mnoge brilijantne ljude tokom svog života, pa prepoznajem znake”.

Fini je izravno odbio sve tvrdnje da je on pronalazač Bitkoina i sve vreme je tvrdio da je njegovo učešće u valuti oduvek bilo samo sekundarno.

Tokom 2014-te, Fini je preminuo od neuro degenerativne bolesti ALS. U jednoj od svojih finalnih objava na Bitkoin forumu, rekao je da je pravi misteriozni identitet kreatora Bitkoina Satoši Nakamota i dalje ostao nepoznanica za njega. Fini kaže kako je bio ponosan na svoje nasleđe u pogledu Bitkoina, i da je njegov keš Bitkoina pohranjen u oflajn novčaniku, ostavljen kao deo nasledstva njegovoj porodici.

“Nadam se da će imati neku vrednost za moje naslednike” napisao je.

Odnedavno, jedan Bitkoin vredi oko 50,000 dolara.

Gotovo godinu dana kasnije, Bitkoin je polako na putu da postane legitimna valuta

Tokom 2010-te, šačica trgovaca je počela da prihvata Bitkoin naporedo sa etabliranim valutama.

Jedna od prvih opipljivih stvari ikada kupljenih kriptovalutom bila je pica. Danas, iznos bitkoina koji je bio iskorišćen da se kupe te pice se procenjuje na 100 miliona dolara.

Druge kompanije su takođe počele da investiraju u valutu. U februaru, Tesla kupuje preko milijardu dolara u bitkoinima i povlači potez kojim dozvoljava svojim kupcima da plaćaju električne automobile digitalnom valutom.

Kriptovaluta takođe počinje da privlači interesovanje tehnoloških elita. Tokom 2012-te, Kameron i Tajler Vinklevos kupuju 10 miliona dolara vrednosti u Bitkoinu, a za manje od godinu dana njihova investicija se više nego utrostručila. Procenjeno je da Vinkelvos blizanci poseduju 1% od ukupno dostupnih bitkoina.

Tokom 2011. je lansiran Silk Road, onlajn tržište za ilegalne droge. Koristi bitkoin kao svoj glavni oblik valute

Bitkoinu se, kao takvom, ne može ući u trag, što je kvalitet koji ga je učinio idealnom valutom za trgovinu drogom na crnom internet tržištu u procvatu. Bio je ekvivalent digitalnoj gotovini, samoupravljačkom sistemu trgovine koji je sačuvao anonimnost svog vlasnika.

Uspomoć Bitkoina, svako je mogao da ode na Silk Road i kupi seme konoplje, LSD i kokain, a da ne otkrije svoj identitet. A koristi nisu bile u potpunosti jednostrane: na neki način, sajt za krijumčarenje droge je legitimizovao Bitkoin kao sredstvo trgovine, iako se koristio samo za ilegalnu trgovinu.

Dve godine kasnije, misteriozni identitet kreatora bitkoina –  figura poznata kao “Satoši Nakamoto” nestaje sa mreže

bitcoin
http://bitcoin.clarkmoody.com/

23. aprila 2011-te, Nakamoto je poslao sažet mejl glavnom diveloperu Majku Hrnu.

“Prešao sam na druge stvari”, rekao je, ukazujući na Bitkoin projekat. Budućnost Bitkoina je bila, napisao je, “u dobrim rukama”.

Na svojim počecima, Nakamoto je ostavio obimnu kolekciju spisa, premise o funkcionisanju Bitkoina i najuticajniju ikada napravljenu kriptovalutu.

Ko je ovaj japansko-američki lik pod imenom Satoši Nakamoto?

Misteriozni identitet kreatora Bitkoina: Ko je Satoši Nakamoto?
Dorian S. Nakamoto, čovek koji uopšte nije bio uključen u kreiranje Bitkoina. REUTERS

Ako na Guglu potražite “Satoshi Nakamoto” rezultati će vas odvesti pravo do gomile slika starijeg čoveka azijskog porekla. To je Dorian S. Nakamoto, kome je ime “Satoši Nakamoto” dato na rođenju. Njemu je gotovo 70 godina, živi u Los Anđelesu sa svojom majkom i, kao što je podsećao ljude stotinama puta, on nije kreator Bitkoina.

Tokom 2014-te, novinarka Njusvik magazina Lia Gudman je objavila priču u kojoj vezuje misteriozni identitet kreatora Bitkoina za Nakamota zbog njegovog istaknutog rada u inženjerstvu i izuzetno privatnog ličnog života. Neposredno nakon objavljivanja priče, oko Nakamota su se sjatili novinari koji su ga pratili dok se vozio ka suši restoranu. Nakamoto je rekao novinaru Asošiejted Presa da je čuo za Bitkoin tek par nedelja ranije, kada ga je Gudman kontaktirala povodom priče u Njusviku.

Dve nedelje kasnije, dao je izjavu za Njusvik, tvrdeći da on “nije kreirao, izmislio, niti na bilo koji drugi način radio na Bitkoinu.”

Tvrdnja Doriana Nakamota je potvrđena od strane pravog kreatora Bitkoina Satoši Nakamota, dan kasnije, kada je Satošijevo korisničko ime misteriozno isplivalo na onlajn forumu da bi objavio: “Ja nisam Dorian Nakamoto.”

Kontraverza o Kregu Rajtu

Misteriozni identitet kreatora Bitkoina: Ko je Satoši Nakamoto?
Australijski preduzetnik Kreg Rajt / BBC

Tokom 2016-te, australijski preduzetnik Kreg Rajt je tvrdio da je kreator Bitkoina i priložio sporan kôd kao dokaz. Diveloper Bitkoina Gevin Andersen je zatim potvrdio Rajtov gest, izjavljujući da je bio “98% siguran” da Rajt stoji iza pseudonima Nakamoto.

Ali, drugi su brzo izrazili neslaganje, a Rajtova tvrdnja je izazvala težak skepticizam onlajn zajednice kriptovaluta, kao i navodno interesovanje od strane FBI. Usred iznenadnog talasa ispitivanja, Rajt je obrisao svoju objavu i izdao kriptično izvinjenje. “Žao mi je”, napisao je, “Verovao sam da sam mogao da ostavim godine anonimnosti i skrivanja iza sebe. Ali, kako su se odigravali događaji ove nedelje, a ja sam se pripremao da objavim dokaz pristupa najranijim ključevima, pukao sam. Nemam hrabrosti.”

Nik Sabo je više puta identifikovan kao misteriozni identitet kreatora Bitkoina, što je tvrdnja koju sam poriče

Misteriozni identitet kreatora Bitkoina: Ko je Satoši Nakamoto?
Misteriozni Nik Sabo / Business Insider

Tokom pokušaja da se odredi identitet Nakamota, jedna osoba se ističe iznova: jako tajnoviti stručnjak za kriptovalute, Nik Sabo, koji ne samo da je bio od fundamentalnog značaja za razvoj Bitkoina, već je takođe kreirao svoju kriptovalutu pod nazivom “bit zlato” krajem ’90-ih.

Tokom 2014-te, tim lingvista istraživača je proučavao Nakamotove spise zajedno sa spisima trinaest potencijalnih kreatora Bitkoina. Rezultati su bili, po njihovim rečima, neosporni.

“Količina lingvističkih sličnosti između Sabovog pisanja i Bitkoin rada je nedvosmislena”, navode istraživači, “niko od drugih mogućih autora nije ni izdaleka jednako dobar pogodak”.

Priča u Nju Jork Tajmsu takođe navodi Saba kao kreatora Bitkoina. Sabo, stameni slobodnjak koji je u javnosti govorio o istoriji Bitkoina i blokčejn tehnologiji, jeste bio uključen u kriptovalute od najranijih početaka.

Sabo je odlučno porekao ove tvrdnje, u priči Nju Jork Tajmsa, kao i putem tvita: “Nisam Satoši, ali hvala vam”.

Kako bi pravi “Satoši Nakamoto” mogao da dokaže svoj misteriozni identitet kreatora Bitkoina

Mogao bi iskoristiti svoj PGP ključ

PGP ključ je unikatni program enkripcije povezan sa datim korisničkim nalogom – slično onlajn potpisu. Nakamoto bi mogao priložiti svoj uz objavu ili poruku označavajući tako svoj identitet.

Mogao bi da premesti svoj Bitkoin

Nakamoto je prikupio bogatstvo u bitkoinu: Smatra se da poseduje preko milion koina, što bi danas bilo vrednovano preko milijardu dolara.

Teoretski, Nakamoto bi mogao da premesti te koine na drugu adresu.

Dorian Nakamoto, Nik Sabo i Kreg Rajt nisu jedini na koje je ukazivano kao na pronalazače Bitkoina

Postoji poduža lista ljudi koji su označeni ovom tvrdnjom, ali do sada, sve su one oborene. Osnivač kompanija Tesla i SpaceX, Ilon Mask je bio optužen da je kreator Bitkoina – teorija koju je nepokolebljivo porekao 2018-te.

Članak na Vikipediji o Satoši Nakamotu imenuje barem 13 potencijalnih kandidata koji bi mogli biti odgovorni sa stvaranje Bitkoina.

Prošlo je više od decenije od kreiranja Bitkoina, a i dalje nismo ništa bliži potvrđivanju identiteta osobe koja ga je izmislila.

Zašto bi kreator najvažnije svetske kriptovalute odabrao da ostane anoniman?

Kako se ispostavilo, eksperimentisanje sa novim oblicima valute nije bez posledica.

Tokom 1998-e, stanovnik Havaja Bernard fon NotHaus se upustio u novu formu kriptovalute pod nazivom “Liberty Dollars” sa katastrofalnim rezultatima: Optužen je za kršenje federalnog zakona i osuđen na šest meseci kućnog zatvora i tri godine uslovno.

Tokom 2007-me, jedna od prvih digitalnih valuta, E-Gold, je bila ugašena od strane vlade usled spornih okolnosti, po osnovu pranja novca.

U januaru, Dženet Jilen, sekretar Trezora SAD sugeriše korake koje bi bilo moguće preduzeti da se Bitkoin “ukroti”.

Ukoliko pronalazač Bitkoina želi da ostane anoniman, za to postoji dobar razlog: zadržavajući anonimnost, izbegava teške zakonske posledice, što znači da je njegova anonimnost barem delimično odgovorna za uspeh ove valute.

Pored toga, jedan od osnivačkih principa Bitkoina jeste da je to decentralizovana valuta, nevezana za sumnjive institucije ili pojedince. U svom izvornom izlaganju o Bitkoinu, Nakamoto piše: “Ono što je potrebno jeste elektronski sistem plaćanja zasnovan na kriptografskom dokazu umesto poverenja, koji omogućava dvema saglasnim stranama da direktno obavljaju međusobne transakcije bez potrebe za trećom stranom od poverenja”.

Prema javnom podnesku vodeće SAD trgovinske platforme za digitalne valute, Coinbase, ukoliko bi Nakamoto odlučio da istupi, to bi moglo prouzrokovati da se vrednost Bitkoina strmoglavi.

Zašto bi se neko toliko mučio da napravi decentralizovanu valutu, a da za to ne dobije nikakvu zaslugu?

Veliki deo misterije koja okružuje Nakamota se odnosi na njegovu motivaciju. Zašto bi se neko pomučio da napravi detaljnu i brilijantnu decentralizovanu valutu, samo da bi potom sasvim nestao iz oka javnosti?

Pregled izbliza Nakamotovih izvornih izlaganja o Bitkoinu baca nešto svetla na njegovu moguću motivaciju.

U februaru 2009-te, Nakamoto je napisao: “Osnovni problem sa konvencionalnom valutom je svo to poverenje koje se zahteva kako bi funkcionisalo. Centralnoj banci se mora verovati da neće oboriti valutu, ali istorija zvaničnih valuta je puna kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da će čuvati naš novac i prenositi ga elektronski, ali one ga daju u zajam u talasima kreditnih mehura uz jedva nekakvu rezervu. Moramo im verovati svojom privatnošću, verovati im da neće dozvoliti kradljivcima identiteta da iscrpe naše račune.”

Na Bitkoin forumima se spekuliše da bi Nakamoto mogao biti “slobodnjak koji mrzi korumpirane bogate ljude i političare”. Drugi Bitkoin entuzijasti sugerišu da je trenutak pojavljivanja Bitkoina jasna indikacija njegovog razloga postojanja: Valuta koja je kreirana u godinama nakon propasti mehura sa nekretninanma 2007-me bi mogla biti osmišljena kao sredstvo urušavanja korumpiranog bankarskog sistema.

Evo šta zasigurno znamo o Satoši Nakamotu:

On je genije

U Nju Jorker članku iz 2011-te, vrhunski istraživač u oblasti internet bezbednosti opisuje kôd Bitkoina kao nepojmljivu egzekuciju koja se graniči sa savršenstvom: “Samo najparanoidniji, najobazriviji koder na svetu bi mogao da izbegne pravljenje grešaka”.

Tečno govori engleski

Nakamoto je naširoko pisao o Bitkoinu, autor je gotovo 80,000 reči na ovu temu tokom dve godine. Njegovi spisi nalikuju govorniku maternjeg jezika.

Mogao bi biti Britanac

Sudeći po spelovanju i upotrebi britanskih kolokvijalizama (svoj stan naziva “flat”, a matematiku “math”), smatra se da bi mogao voditi poreklo iz UK.

Čini se da vreme njegovih objava takođe navodi na tu činjenicu: Istaknuto je da je Nakamoto objavljivao tokom vremena koje odgovara dnevnim satima u UK.

Moguće je da je više od jedne osobe

Nepobitna brilijantnost kôda Bitkoina je mnoge ostavila u nedoumici da li je to rad tima divelopera. Istraživač Bitkoin bezbednosti Den Kaminski kaže da bi Nakamoto “mogao biti ili tim ljudi – ili genije”.

Kako se kreator oseća povodom svojih uspeha?

Džošua Dejvis, koji je proveo četiri meseca istražujući mogući identitet kreatora Bitkoina za priču u Nju Jorkeru, kaže da je neutaživo radoznao kada je reč o tome kako se kreator kriptovalute oseća povodom njenih uspeha.

“Svaki put kada vidim objavu u vestima o usponu vrednosti Bitkoina, pitam se da li i Satoši to vidi. O čemu razmišlja? Da li je ponosan? Da li smatra da će, u nekom trenutku, jednoga dana, konačno izaći iz senke?”

Ako se “Satoši Nakamoto” do sada nije razotkrio, malo je verovatno da ćemo ikada saznati ko je on.

Pornhub prelazi na Bitkoin i kriptovalute kao opcije plaćanja

Edvard Snouden upozorava: nadzor tokom pandemije [VIDEO]