Neki umetnici zarađuju uz NFT. Drugi brinu da je reč o zamci

3473

Neki umetnici naglavce uskaču u tržište koje će platiti hiljade za njihova dela i žele da zarađuju uz NFT. Ali, nailaze na prevare, brige za životnu sredinu i kripto hajp.

Ana Podedvorna je po prvi put čula šta je NFT pre otprilike mesec dana, kada joj je kolega umetnik poslao poruku na Instagram pokušavajući da je ubedi da se upusti u to. Smatrala je poziv odbojnim, kao pič za piramidalnu šemu. Imao je najbolje namere, ali ona je mislila: NFT, ili ne-razmenljvi tokeni, su samo još jedan način prodaje i kupovine bilo čega digitalnog, uključujući umetnost, što podržavaju kriptovalute. Budući da je ona konceptualna umetnica i ilustratorka, imalo bi smisla da se bar malo zainteresuje.

Većina Podedvorninih prihoda dolazi od kompanija koje prave video igre i angažuju je da radi na njihovim projektima, ali pravi i sopstvena dela mimo toga. Uprkos njenoj inicijalnoj reakciji na NFT, počela je da istražuje da li bi tako mogla doći do alternativnih prihoda.

Još uvek nije sasvim ubeđena, ali prošle nedelje je neko pokušao da donese odluku umesto nje. Marble Cards, NFT tržište koje prodaje URL-ove ka, više manje, svakom mestu na internetu, kao da je reč o trgovačkim karticama, iznenada počinje da prikazuje stavke sa linkovima ka njenim radovima. NFT poput ovih ne pokušavaju nužno da prodaju samu umetninu, ali stavke su nedvosmisleno prikazivale njen rad i njeno ime, odajući utisak da je ona to odobrila. Objavila je tvit, a zatim su navodi ubrzo skinuti.

NFT postaju neizbežna tema za svakoga ko zarađuje za život onlajn kao kreativna osoba, namećući žurbu da se razume koncept koji je duboko ukorenjen u žargonu kriptovaluta i blokčejn tehnologije. Neki obećavajau da je NFT deo digitalne revolucije koja će demokratizovati slavu i dati kreatorima kontrolu nad njihovim sudbinama. Drugi ističu uticaj kripto tehnologije na životnu sredinu i brinu o nerealističnim očekivanjima postavljenim zahvaljujući, recimo, vesti da je digitalni umetnik Beeple prodao JPG svojih odabranih dela za 69 miliona dolara u aukcijskoj kući Christie’s.

Podjednako kao što trend vrti ideju o tome šta se smatra “vrednom” digitalnom umetnošću, ipak nas istovremeno ponovo vraća na neke iste probleme koji su umetnike mučili vekovima: zbunjujući hajp, kaprici kolekcionara i krađa. Digitalni umetnici se već bore sa prevarantima koji kradu umetničke radove i prodaju ih kao robu ili odštampane na majicama, na primer. NFT su sada samo još jedna stvar koju umetnici treba da provere.

Novopridošli moraju raščivijati praktične, logističke i etičke zagonetke ukoliko žele da uđu u lanac pre nego što trenutni talas interesovanja prođe. Kako neki umetnici prevode svoje digitalne kreacije u profitabilne ponude za novu publiku prijateljski nastrojenih, entuzijastičnih kupaca, nameće se pitanje u pozadini: Da li NFT ludilo pogoduje digitalnim umetnicima, ili umetnici doprinose da se bogati vlasnici kriptovaluta obogate još više?

“Taj osećaj … je neverovatan”

Eli Pric, animatorka iz Los Anđelesa je saznala za NFT nakon razgovora sa Foundation, NFT tržištem isključivo po pozivu, pre nekoliko meseci. Još jedan umetnik je regrutovao za posao digitalne štampe tog sajta, ali nakon toga je razgovarala sa Kejvon Tehranian, koji je osnovao Foundation i pojasnio svoju NFT prodaju.

“Mislila sam se, ja ovo ne razumem. Ali izgleda jako interesantno”, kaže ona. “I nije bilo puno informacija o tome, ali bila sam intrigirana. On je zapravo bio taj koji me naučio.”

Ne-razmenljivi tokeni su unikatni entiteti podataka koji su deo blokčejna, kupuju se i prodaju valutom koju blokčejn podržava. Oni za koje čujete su više manje podržani Etereumom.

Ukoliko niste čuli za Etereum, verovatno ste čuli za Bitkoin. Premda je Bitkoin prevashodno namenjen razmenjivanju novca, Etereum je bolji za razmenjivanje sredstava. Svaki blokčejn u teoriji može podržati NFT, ali ovaj je dizajniran specijalno za te namene. NFT se prodaju na bilo kojim različitim tržištima, gde ih korisnici mogu kreirati kao bilo šta digitalno.

NFT ne znači da posedujete samu umetninu. Umesto toga, vi u suštini kupujete meta podatke koji garantuju vaša prava na hvalisavost – ili, češće, priliku da taj NFT kasnije prodate za još više novca.

To je mnogo informacija za obraditi i zvuči prilično čudno. Pric je bila skeptična dok nije kreirala i prodala svoj prvi NFT u februaru. Bio je to kratak video materijal koji je napravila za sebe, ne očekujući da bude plaćena: prodala ga je za oko 1000 dolara. Animacija zahteva vreme, skupo je napraviti i istorijski je bilo teško prodati onlajn po fer ceni. Možda će joj NFT dozvoliti da to izvede, mislila je. Uglavnom, prodaja je jednostavno napravila dobar osećaj. “Taj osećaj da nešto što sam napravila samo zato što to volim zaista ima vrednost jeste neverovatan”, kaže ona. “Ljudi koji su kupili moje radove su obavili dosta istraživanja. To nisu ljudi koje poznajem. Odlučili su da investiraju u mene jer su me sagledali i smatrali su da obećavam.”

Tifany Zong, osnivačica Islands platforme za kreatore koja se fokusira na tokove prihoda, kaže da kupci ne podržavaju umetnike samo kao “ulov”. Umesto toga, ona smatra da bi NFT mogao postati novi način za kreatore da izgrade bazu obožavalaca. Kupovina ranih radova nekog umetnika dolazi uz osećaj posedovanja, kao da ste videli sada već poznati bend na njihovoj prvoj svirci. “Ako od samog početka podržavate kreatore”, kaže ona, “kladite se na njih”.

Pric se sada oseća kao deo zajednice: radi na 6 kolaboracija sa drugim umetnicima koji takođe kreiraju NFT, sa ljudima koje nikada ne bi ni upoznala pre nego što se upustila u ovo pre mesec dana. Kaže da je udvostručila svoj mesečni prihod – u teoriji. Novac je sav u Eteru, ne u dolarima, a ona to još uvek nije unovčila.

“Morate se ozbiljno potruditi”

Jedna od najtežih stvari za razumevanje NFT je barijera žargona; svi termini koji objašnjavaju kako šta funkcioniše su u stvarnosti poznati jedino ljudima koji već razumeju kripto tehnologije. Sledstveno tome, puno informacija o NFT dolazi od najvećih zagovornika: tržišta koja ih prodaju, ljudi koji investiraju i umetnika koji ih stvaraju. Za sve ostale, to je gotovo nepojmljivo.

Usred iznenadne navale interesovaja za ovu novu aveniju svog posla, mnogi umetnici su se okrenuli drugim ljudima za usmerenje.

Pinguino Kolb, umetnica i višegodišnji zagovornik kripto tehnologije, preplavljena je pitanjima o NFT od strane drugih umetnika tokom proteklog meseca. “Dobijam puno pitanja o tome zašto su ljudi toliko uzbuđeni ovim. Čak i od nekih svojih prijatelja programera koji poznaju kripto prostor”, kaže ona. “Ne razumeju zašto ljudi to kupuju.”

Njen odgovor, u suštini, glasi da je zabavno. “Mislim da je uzdrmalo dosta monotonije u pandemiji. Jer nećemo posećivati događaje ili bilo šta drugo. Ne idemo na umetničke izložbe”, kaže ona. “Odjednom, prošlog meseca, ceo moj Tviter je prepravljen umetničkim radovima, a to ranije nije bio slučaj”.

Polovinom marta Kolb je održala Zoom seminar i tom prilikom objasnila čitavu stvar umetnicima koji nisu nikada do sada kupovali kriptovalute. Nada se da će informacije pomoći ljudima da shvate da li uključivanje za njih ima smisla. Ali, neće imati za svakoga.

“Ako kažete umetniku koji već ima posla da se ostavi svega što radi i uskoči u ovaj voz jer će nešto propustiti”, kaže ona, “ja ne mislim da je to nešto što bi trebalo da uradi.”

“To momentalno postaje moralno neodbranjivo”

Kanadska konceptualna umetnica Kimberli Parker je najpre počela da doznaje o NFT pre nekoliko godina, kada je umetnik koga je pratila počeo da prodaje svoje umetničke radove.

“Pogledala sam neke među vrhunskim umetnicima i bila sam prilično šokirana količinom novca koju su zarađivali ovom prodajom, obzirom da su većina toga bile 2D slike, JPG formati, vrsta umetnickih radova koje smo mnoge moje kolege i ja prodavali budzašto, ili nismo uopšte”, kaže ona.

Još je više zbunjivalo što su umetnine naširoko varirale po kvalitetu: loši mimovi su dobro išli, podjednako kao i predivne animacije koje je ponekada kupovao isti investitor. Ljudi kupuju NFT iz mnogo razloga, a jedan je taj da smatraju da ih mogu preprodavati za više novca kasnije. Ovo je nije odvratilo od NFT: zapravo, kako je nastavila stoje istraživanje, ono što je ozbiljno uznemirilio je bilo razumevanje uticaja na životnu sredinu.

Postoji nekoliko različitih načina kako blokčejn može da raste. Etereum, kao i Bitkoin, koristi metod nazvan “dokaz rada”, u kome računari treba da rešavaju kompleksne matematičke probleme kako bi bilo šta dodali u blokčejn. To zahteva ogromnu procesorsku snagu koja je retka i skupa – i delom upravo ono što kriptovalutama daje na vrednosti. To je takođe razlog zašto je potrebno uložiti novac unapred, nazvan “nadoknada za benzin” (“gas fee”) kako biste kreirali NFT (samo kreiranje naziva se “minting”).

Ta procesorska snaga zahteva struju, koja generiše emisije. Kako Etereum raste, tako raste i izlazno zagađenje. Prema praćenju potrošnje energije na veb sajtu Digiconomist, Bitkoin ima otisak ugljenika porediv sa Švajcarskom, dok je Etereum porediv sa Tanzanijom.

“Za nekog poput mene, ko je vrlo privilegovan i već može da se izdržava, to momentalno postaje moralno neodbranjivo”, kaže Parker.

Ana Podedvorna zna za uticaj na životnu sredinu koji NFT ima: to je jedan od razloga zašto okleva da počne sa mintovanjem. Ali, ona ima još jednu motivaciju da to ozbiljno razmotri.

Podedvorna živi u Poljskoj i zabrinuta je što u njenoj zemlji jača desno krilo i nacionalistička vlada. “Imati nekakav alternativni prihod koji je zasnovan na kriptovalutama zvuči sve bolje i bolje”, kaže ona. “Mislim, vidim kuda se stvari kreću u mojoj zemlji i imam porodicu o kojoj treba da brinem.”

Etereum odavno obećava da će se preorijentisati na energetski efikasniji sistem pod nazivom “dokaz uloga” (“proof of stake”), ali u međuvremenu, neki kreatori kupuju ugljeničnu zaštitu za NFT koje mintuju. Eli Pric, animatorka, tvrdi kako nije fer izdvajati umetnike zato što učestvuju u nečemu što proizvodi zagađenje, obzirom da mnogo uobičajenije aktivnosti isto to rade.

Andre Guadamuz, viši predavač zakona o intelektualnom vlasništvu pri Univerzitetu u Saseksu, koji proučava kriptovalute i autorska prava, upozorava da čak i planovi Etereuma da smanji svoj otisak ugljenika mogu pogoršati nejednakost koja već postoji između bogatih ranih investitora u valutu i svih ostalih.

Dokaz uloga uklanja potrebu za ogromnom prosecorskom snagom zamenjivanjem procesa miniranja drugim procesom koji u suštini vezuje snagu miniranja za vaš finansijski ulog u kriptovalutu. “Samo ugrađuje nejednakost koja je već prisutna u sistemu”, kaže Guadamuz. “Tako da su ljudi koji donose sve odluke isti oni ljudi koji su već jako bogati u sistemu.”

“To je jedno veliko kockanje”

Premda može delovati da su NFT odjednom posvuda, talas interesovanja je započeo pre nekoliko godina. Cryptokitties, blokčejn igra bazirana na Etereumu u kojoj ljudi kupuju i trguju digitalnim mačkama, lansirana je 2017. i bila je toliko popularna da je saobraćaj usporio transakcije na čitavoj mreži.

Ali, Cryptokitties nije generisala ni izdaleka isti nivo interesovanja koji NFT sada uživa. U suštini, tvrdi Guadamuz, NFT su se razvili naporedo sa stalno rastućim hajpom o kriptovalutama uopšte: ekonomija pažnje u ekonomiji pažnje.

Tako sada NFT bivaju izvikani jer je Etereum sve izvikaniji jer je Bitkoin izvikan jer…. pandemija? Niske kamaptne stope? Tvitovi Ilona Maska? Koji god da je razlog, važno je uvideti povezanost među tim stvarima, kaže Guadamuz.

Premda umetnici imaju koristi od prodaje NFT, on tvrdi da Etereum ulagači imaju još više koristi. “Bez obzira na to koliko novca uložite sada, ima ljudi koji su sa ovim počeli pre 10 godina i nikada nećete moći da ih sustignete”, kaže on. Svi ljudi koji sada ulaze u sistem dobijaju samo delić ogromne količine kriptovaluta koje su ti ljudi akumulirali tokom vremena.

Parker brine o biznis modelu ovih tržišta i obećanjima koja daju umetnicima. Svako ko uvrsti radove tipično mora da plati nadoknadu da bi to uradio – to olako može biti oko 100 dolara. “Za male umetnike, to je jedna velika kocka”, kaže ona. “Umetnicima se prodaje ovaj san bogatstva i veće kontrole, ali njih samo koriste da podstaknu spekulativnu vrednost i prestiž kriptovalute.”

Pric kaže da je frustrirana količinom ispitivanja sa kojim se NFT umetnici suočavaju.

“Imam osećaj kao da svake druge nedelje dolazi nova stvar koja je u trendu kao novi razlog da ne volimo ono što radimo”, kaže ona. “Prirodna sredina je svakako najveći. Ali odskora, novi razlog je da bi cela ova stvar mogla biti Ponzi ili piramidalna šema”. To je karakterizacija sa kojom se uopšte ne slaže.

“Ja ovo vidim kao novu verziju stare stvari”, kaže ona. Ono na šta se kritičari oslanjaju kada NFT nazivaju piramidalnom šemom jeste da “samo ljudi na vrhu uspevaju”. Ali, “tako je kada si umetnik”, tvrdi ona. “Tako je oduvek bilo. Nažalost, ne možemo svi uspeti.”

Moralna prava veštačke inteligencije: Treba li VI da ima prava?