Kada treba doneti odluku, svima nam se bar ponekad događa da nam to pada teško. Nekima je još teže.

Kako možemo biti tako neodlučni?

Posle više godina bavljenja ovom temom, odgovori su se uglavnom sveli na:

  • Nedovoljno informacija
  • Velika odgovornost koju nosimo, a nedovoljno autonomije ili ovlašćenja
  • Zbunjuje nas prevelik izbor
  • Prosto – strah od greške.

To što sam dobar deo konsultacija mogla da podvedem pod neki od ovih problema nije mi pomoglo da dođem do srži.

Sve dok se nisam setila prelepe rečenice američkog psihoterapeuta i autora Irvina Jaloma:

Alternative isključuju.

Ostaviti višegodišnjeg partnera sa kojim se osećamo udobno, iako nas veza baš i ne ispunjava?

Selidba u neželjeni grad zbog posla koji smo oduvek hteli?

Unapređenje na poslu kom smo se podsvesno nadali, ali nas sad poprilično plaši?

Jer, alternative isključuju.

I sama reč nam to kaže. Na srpskom, kao i na engleskom (decide, od latinskog de-cidere), “od-lučiti” znači isključiti, “ubiti” jednu od opcija, tj. alternativa zarad druge. A to uglavnom nije prijatno.

  1. Neprijatno je onima koji osete krivicu kada isključuju bilo koga ili bilo šta. Kod njih je neodlučnost postala linija manjeg otpora, i česti su na psihoterapijskim seansama, gde im neko od autoriteta daje “dozvolu” da odluče i podršku da se nose sa svojom savešću.
  2. Neprijatno je takođe onima koji ničega ne bi da se liše (mentalitet “i jare, i pare”). Ni žene, ni ljubavnice; ni novca, ni dokolice. Čak veruju da na sve to polažu pravo, pa im je primoravanje na odluku grozno iskustvo.

U oba slučaja “neodlučni” zaboravljaju jednu stvar – i ne odlučujući – odlučujemo. Doprinosimo da se stvari odvijaju nekim tokom.

Kaže se da odrasli ljudi rešavaju probleme i donose odluke. Koriste svoju glavu, svoje iskustvo i svoje kapacitete. Meni je lično neobično što je toliko onih koji bez pardona prionu rešavanju problema, ali kad dođe do odlučivanja, osećaju se preplavljeno.

Jer sposobnost odlučivanja je nešto najlepše što se moglo desiti nekom živom biću. U svakom slučaju, najkreativnije. Kreiramo sopstvenu stvarnost u moru mogućnosti oko nas. Kao vajar koji mora da odbaci mnogo materijala da bi isklesao figuru.

Kada na ovaj način posmatramo donošenje odluka, oslobađa se popriličan psihološki vazduh. Međutim, često je potrebno mnogo vremena i rada na sebi da bi to bilo moguće.

I zato, ako vas more alternative koje se međusobno isključuju, i osećate da niste baš sigurni kako doneti odluku, verovatno je dobra ideja da razgovarate sa terapeutom ili savetnikom.

Donošenje odluka za lidere: Vaš vodič kroz 4 stila odlučivanja