Svi mi znamo da čitanjem možemo naučiti činjenice, a znati pravu stvar u pravo vreme nam pomaže da budemo uspešniji. Ali, da li je to razlog što skoro svaka pametna, ostvarena osoba koje možete da se setite, od Bila Gejtsa, do Baraka Obame, pripisuje najveći deo svog uspeha opsesivnom čitanju? Šta neuronauka kaže o čitanju? Čitanje, pokazuje nauka, čini više od ispunjavanja vašeg mozga informacijama; ono zapravo ujedno menja način na koji vaš mozak funkcioniše, i to na bolje.

Neuronauka o čitanju: Kratkoročni i dugoročni efekti na mozak

Efekti mogu biti kratkoročni. Brojni stručnjaci se ne slažu oko nekih finijih detalja, ali sve veća količina naučne literature pokazuje da je čitanje u suštini vežbanje empatije. Podstičući nas da preuzmemo perspektivu likova koji se od nas jako razlikuju, čitanje podstiče naš EQ. Ovaj efekat se doslovno može videti u vašim moždanim talasima dok čitate. Ukoliko lik u vašoj knjizi igra tenis, aktiviraju se oblasti vašeg mozga koje bi se aktivirale ukoliko biste zaista i sami fizički bili na terenu.

Još jedna linija istraživanja pokazuje da duboko čitanje, ono koje se odvija kada se ušuškate sa dobrom knjigom na duže vreme, takođe unapređuje vašu sposobnost da se fokusirate i shvatate kompleksne ideje. Istraživanja pokazuju da što manje ozbiljno čitate (površno čitanje sa telefona se ne računa), to se više osipaju ove esencijalne sposobnosti.

A kako stvari stoje na duže staze? Kako sve to vreme provedeno u usavršavanju slova tokom osnovne škole utiče na vaš mozak? Nedavni članak profesora sa Harvarda Džozefa Henrika, autora knjige The WEIRDest People in the World sumira odgovor na ovo pitanje.

Čitav tekst pruža pregled kako je Protestantska reformacija dovela do ogromnog povećanja stepena pismenosti. Ne morate se baviti istorijskim detaljima (istraživanje je jako interesantno, ako vas to zanima) da bi vas fasciniralo Henrikovo objašnjenje kako učenje da čitamo zauvek menja naš mozak:

Ovo obnavljanje vam je ostavilo specijalizovanu oblast u vašem levom ventralnom temporalnom regionu, prebacilo prepoznavanje lica u vašu desnu hemisferu, smanjilo vašu sklonost ka holističkom vizuelnom procesiranju, pojačalo vašu verbalnu memoriju i zadebljalo vaš korpus kalosum, što je brzi put informacija koji povezuje levu i desnu hemisferu vašeg mozga.

Niko vas neće propitivati anatomiju mozga, zato verovatno nema potrebe da pamtite detalje koje ovde iznosimo. Ali opšta slika je vredna pamćenja.

Čitanje nije samo način da natrpate činjenice u svoj mozak. To je način da promenite kako vaš mozak radi, u opštem smislu. Ojačava vašu sposobnost da osmišljavate alternativne putanje, pamtite detalje, vizuelizujete detaljne scene i razmišljate o kompleksnim problemima. Ukratko, čitanje vas ne čini samo znalcem, već i funkcionalno pametnijim. Upravo je to razlog što se svi kojima se divite mogu složiti da bi trebalo da čitate više.

Kako da nađete vremena za čitanje