Finansijski podaci su u poslednjem delu biznis plana, ali to ne znači da su manje važni nego materijal izložen na početku, poput koncepta biznisa i menadžment tima. Vešti investitori pažljivo pregledaju finansijske komponente biznis plana: grafikone, tabele, formule u finansijskom odeljku, budući da znaju da su ove informacije poput pulsa, brzine disanja i krvnog pritiska kod čoveka – pokazuju da li je pacijent živ i koje su šanse da se nastavi opstanak.

Finansijske komponente biznis plana, kao i loše vesti, dolaze kao trojac. Vesti u finasijskim izveštajima nisu uvek loše, naravno, ali kada se uzmu u obzir zajedno, daju preciznu sliku trenutne vrednosti kompanije, kao i njene sposobnosti da plaća svoje račune danas i zaradi profit u budućnosti.

Finansijske komponente biznis plana

Tri uobičajena dokumenta su tok gotovine, bilans uspeha i bilans stanja. Većina preduzentika bi trebalo da ih obezbedi i da se zaustavi na tome. Međutim, ne rade svi tako. Ali, u ovom slučaju je pravilo kada idete na više, manje će biti dobro. Kao pravilo, držite se ova glavna tri.

Navedena tri izveštaja su međusobno povezana, gde promene u jednom obavezno menjaju druge dokumente, ali mere prilično različite aspekte finansijskog zdravlja kompanije. Teško je reći da je jedan od ovih izveštaja važniji od drugog. Ali, među njima, bilans uspeha je najbolje mesto za početak.

Bilans uspeha

Bilans uspeha je jednostavan i izravan izveštaj o zacrtanoj mogućnosti biznisa da generiše gotovinu. To je kartica finansijskog učinka vašeg biznisa koja odražava kada se ostvaruje prodaja, a kada se javljaju troškovi. Informacije povlači iz različitih finansijskih modela koji su prethodno razvjeni – kao što su prihodi, troškovi, kapital (u obliku amortizacije), i troškovi robe. Kombinovanjem ovih elemenata, bilans uspeha ilustruje tačno koliko vaša kompanija zarađuje ili gubi tokom godine oduzimanjem troškova robe i ostalih troškova od prihoda kako bi se došlo do neto rezultata – što može biti ili profit ili gubitak.

Za biznis plan, bilans uspeha treba da bude napravljen na mesečnoj bazi tokom prve godine, kvartalno u drugoj, godišnje za svaku godinu potom. Formira se navođenjem vaših finansijskih projekcija na sledeći način:

  • Prihod. Obuhvata sve prihode koje je generisao biznis i njegovi izvori.
  • Trošak robe. Uključuje sve troškove koji su vezani za prodaju proizvoda na zalihama.
  • Bruto marža. Razlika između prihoda i troška robe. Bruto marža može biti izražena u valuti, kao procenat, ili oboje. Ukoliko je procentualno izražena, bruto marža se uvek navodi kao procenat od prihoda.
  • Operativni troškovi. Obuhvataju sve troškove poslovanja i troškove rada povezane sa operacijama biznisa.
  • Ukupni troškovi. Zbir svih troškova poslovanja i troškova rada koji su neophodni da se vodi biznis.
  • Neto dobit. Razlika između bruto marže i ukupnih troškova, neto dobit predstavlja dugovanja biznisa i kapitalne mogućnosti.
  • Amortizacija. Odražava umanjenje vrednosti kapitalne imovine koja se koristi da bi se generisao prihod. Takođe se upotrebljava kao osnova za umanjenje poreza i indikator za priliv novca u novi kapital.
  • Neto dobit pre kamate. Razlika između neto profita i amortizacije.
  • Kamata. Obuhvata sve kamate izvedene iz dugovanja, kako kratkoročnih, tako i dugoročnih. Kamata se određuje prema količini investicija u kompaniju.
  • Neto dobit pre poreza. Razlika između neto dobiti pre kamate i kamate.
  • Porezi. Obuhvata sve poreze na biznis.
  • Dobit nakon poreza. Razlika između neto dobiti pre poreza i zaračunatih poreza. Dobit nakon poreza je bilans uspeha za svaku kompaniju.

Nakon bilansa uspeha sledi kratka beleška koja analizira izveštaj. Analiza izveštaja bi trebalo da bude vrlo kratka, naglašavajući ključne tačke unutar bilansa uspeha, polazne finansijske komponente biznis plana.

Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o tokovima gotovine je jedan od najznačanih informativnih alata za vaš biznis i pokazuje koliko gotovine će biti potrebno da se ispune obaveze, kada će biti potrebna i odakle će doći. Pokazuje po kom rasporedu novčani prilivi dolaze i troškove koji treba da budu plaćeni. Rezultat je dobit ili gubitak na kraju meseca ili godine. U izveštaju o tokovima gotovine, i dobit i gubici se prenose u sledeću kolonu da bi se prikazao kumulativni iznos. Imajte na umu da ukoliko imate gubitak u vašem izveštaju tokova gotovine, to je jak pokazatelj da će vam biti potrebna dodatna gotovina kako biste pokrili troškove.

Poput bilansa uspeha, izveštaj o tokovima gotovine koristi prethodne finansijske tabele koje su razvijene tokom izrade biznis plana. Izveštaj o tokovima gotovine počinje od raspoložive gotovine i izvora prihoda. Sledeća stavka koju navodi su troškovi, uključujući i one koji se akumuliraju tokom proizvodnje proizvoda. Kapitalne potrebe se zatim unose kao negativne nakon troškova. Izveštaj o tokovima gotovine se završava neto tokovima gotovine.

Izveštaj o tokovima gotovine bi trebalo da bude pripremljen na mesečnoj bazi tokom prve godine, na kvartalnoj bazi tokom druge godine i na godišnjoj bazi nakon toga. Stavke koje će biti potrebno da uključite u izveštaj o tokovima gotovine i red kojim ih navodite je sledeći:

  • Gotovinska prodaja. Priliv koji dolazi od prodaje u gotovini.
  • Potraživanja. Prilivi izvedeni iz naplate potraživanja.
  • Dugi prihodi. Prilivi izvedeni od investicija, kamata ili pozajmica koje su produžene, i likvidacije bilo koje imovine.
  • Ukupni prihodi. Zbir ukupne gotovine, gotovinske prodaje, potraživanja i drugih prihoda.
  • Materijali/roba. Sirovi materijali korišćeni u proizvodnji proizvoda (samo za proizvodne operacije), odliv gotovine za robne zalihe, ili zalihe korišćene za izvođenje usluge.
  • Proizvodni rad. Rad koji je neophodan da bi se proizveo proizvod (samo za proizvodne operacije) ili da bi se obavila usluga.
  • Troškovi poslovanja. Svi fiksni i varijabilni troškovi koji su neophodni za proizvodnju proizvoda i operacije biznisa.
  • Marketing/ prodaja. Sve plate, provizije i drugi direktni troškovi povezani sa odeljenjima marketinga i prodaje.
  • Istraživanja i razvoj. Svi troškovi rada koji su potrebni da se podrže israživanja i razvoj operacija poslovanja.
  • Opšti i administrativni troškovi. Svi troškovi osoblja koji su neophodni da bi se podržale administrativne funkcije poslovanja.
  • Porezi. Svi porezi, izuzev platnih troškova, plaćeni odgovarajućim vladinim institucijama.
  • Kapital. Kapital koji je potreban da bi se pribavili bilo koji elementi opreme koji su neophodni da bi se ostvario prihod.
  • Otplata pozajmica. Zbir svih otplata potrebnih da bi se umanjila bilo koja dugoročna dugovanja.
  • Ukupni troškovi. Zbir materijala, direktnog rada, troškova poslovanja, marketinga, prodaje, opštih i administrativnih troškova, poreza, kapitala i otplata pozajmica.
  • Tok gotovine. Razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova. Ovaj iznos se prenosi u sledeći period kao početna gotovina.
  • Kumulativni tok gotovine. Razlika između trenutnog toka gotovine i toka gotovine iz prethodnog perioda.

Kao i sa bilansom uspeha, biće potrebno da analizirate izveštaj o tokovima gotovine u kratkom sažetku u okviru biznis plana. Još jednom, pisana analiza ne mora da bude dugačka i trebalo bi da pokrije samo ključne tačke izvedene iz izveštaja o tokovima gotovine.

Bilans stanja

Poslednji finansijski izveštaj koji će biti potrebno da razvijete jeste bilans stanja. Slično kao i bilans uspeha i izveštaj o tokovima gotovine, bilans stanja koristi informacije iz svih finansijskij modela razvijenih u prethodnim odeljcima biznis plana; ipak, za razliku od prethodnih izveštaja, bilans stanja se izrađuje isključivo na godišnjoj bazi za biznis plan i predstavlja, više-manje, sažeti pregled svih prethodećih finansijskih informacija podeljenih na tri oblasti:

  1. Sredstva
  2. Obaveze
  3. Kapital

Kako biste došli do finansijskih parametara za novi biznis, biće potrebno da date projekciju bilansa stanja tokom vremenskog perioda koji biznis plan pokriva. Još važnije, treba da uključite lični finansijski izveštaj ili bilans stanja umesto onog koji opisuje biznis. Lični bilans stanja se pravi na isti način kao i onaj za biznis.

Kao što je navedeno, bilans stanja se deli na tri odeljka. Gornji deo bilansa stanja navodi sredstva vaše kompanije. Sredstva su klasifkovana kao kratkoročna sredstva i dugoročna, ili fiksna, sredstva. Kratkoročna sredstva su sredstva koja će biti prevedena u gotovinu ili će biti iskorišćena od strane biznisa tokom godine, ili u kraćem vremenskom periodu. Kratkoročna sredstva obuhvataju:

  • Gotovinu. Gotovina raspoloživa u trenutku zatvaranja knjiga na kraju fiskalne godine.
  • Potraživanja od kupaca. Prihod izveden od kreditiranih kupaca. Za blans stanja, to je ukupni iznos priliva koji ulazi u knjige na zatvaranju fiskalne godine.
  • Zalihe. One se izvode iz tabele troškova robe. To su zalihe meterijala upotrebljenog da se proizvede proizvod koji još uvek nije prodat.
  • Ukupna kratkoročna sredstva. Zbir gotovine, potraživanja od kupaca, zaliha i nabavki.

Druga sredstva koja se navode u bilansu stanja se nazivaju dugoročna ili fiksna sredstva. Zovu se dugoročna budući da su trajna i imaju životni vek više od jedne godine. Primeri ovih vrsta sredstava uključuju:

  • Kapital i postrojenja. Uknjižena vrednost sve kapitalne opreme i imovine (ukoliko posedujete zemljište i građevine), umanjeno za amortizaciju.
  • Investicije. Sve kompanijske investicije koje ne mogu biti prevedene u gotovinu za manje od godinu dana. U najvećem broju slučajeva, kompanije koje tek počinju nisu akumulirale dugoročne investicije.
  • Ostala sredstva. Sva dugoročna sredstva koja nisu “kapital i postrojenja” ili “investicije”.
  • Ukupna dugoročna sredstva. Zbir kapitala i postrojenja, investicija i ostalih sredstava.
  • Ukupna sredstva. Zbir ukupnih kratkoročnih sredstava i dugoročnih sredstava.

Nakon što su sredstva navedena, potrebno je da obračunate obaveze vašeg biznisa. Poput sredstava, obaveze su klasifikovane kao kratkoročne i dugoročne. Ukoliko dugovanja dolaze na naplatu u roku od godinu dana ili manje, to su kratkoročne obaveze. Primeri kratkoročnih obaveza su sledeći:

  • Dobavljači. Svi troškovi izvedeni iz nabavki stavki od redovnih kreditora na otvorenom računu, koji dolaze na naplatu.
  • Obaveze koje dolaze na naplatu. Svi troškovi koje je biznis generisao koji su potrebni za operacije, ali nisu još uvek plaćeni u trenutku zatvaranja knjiga. Ovi troškovi su obično kompanijski troškovi poslovanja i plata.
  • Porezi. Ovo su porezi koje tek treba platiti u trenutku zatvaranja knjiga.
  • Ukupne kratkoročne obaveze. Zbir plaćanja dobavljačima, obaveza koje dolaze na naplatu i poreza.

Dugoročne obaveze obuhvataju:

  • Obveznice koje dolaze na naplatu. Ukupni iznos svih obveznica na kraju godine koje dolaze na naplatu tokom perioda koji prelazi jednu godinu.
  • Otplata hipoteke. Pozajmice uzete za kupovinu nekretnine koje se otplaćuju tokom dugoročnog perioda. To je iznos koji još uvek nije otplaćen u trenutku zatvaranja knjiga za datu godinu.
  • Otplata dugovanja. Iznos bilo kojih dugoročnih dugovanja koja neće biti otplaćena tokom trenutne fiskalne godine.
  • Ukupne dugoročne obaveze. Zbir obveznica, hipoteka i dugovanja koje dolaze na naplatu.
  • Ukupne obaveze. Zbir ukupnih kratkoročnih i dugoročnih obaveza.

Nakon što su navedene sve obaveze, treba obračunati finalni deo bilansa stanja – kapital vlasnika. Iznos pripisan kapitalu koji vlasnik poseduje u biznisu je važna mera koju investitori koriste kada evaluiraju vašu kompaniju. Puno puta to određuje količinu kapitala za koji smatraju da mogu bezbedno uložiti u biznis.

Kada navodite finansijske komponente biznis plana, potrebno je da napravite analizu izveštaja za bilans uspeha, isto kao i za izveštaj o toku gotovine i bilans uspeha. Analiza bilansa stanja bi trebalo da bude kratka i pokriva ključne tačke o kompaniji.

Finansijske greške koje više nikada ne želite da napravite