Iako se pitanje “Šta želim da radim?” najčešće vrzma po glavama mladih profesionalaca koji tek počinju, neretko se dešava da iskusniji ljudi nekada tokom svoje karijere promišljaju šta bi zaista želeli da rade i da li je ono čime su se do sada bavili zaista pravi poziv za njih.

Ne znam šta je to što želim.

Ne znam šta treba da radim u životu.

Ne znam u čemu je moja svrha.

Naše muke kao što su ove dobrim delom finansiraju self help industriju. Kamo sreće da tamo dobijamo rešenja za ovakve probleme.

Ovim se bavimo u 21. veku. Ako imamo dovoljno sreće.

Oni koji su, recimo, u srednjem veku imali sreće da ih druge goruće stvari ne muče, bavili su se pokušajima da se opiše Bog. Nisu imali mnogo više uspeha od nas.

Sve dok se neko pametan nije setio da će se Bog lakše spoznati ako se navodi sve ono što Bog nije (ograničen, slab…), sve dok nam se u svoj svojoj veličini ne ukaže samo – šta jeste.

Verujem da je vreme da pokušamo da Novog Boga 21. veka – Svrhu u Životu, približimo ljudima na isti način.

Možda nije poenta u tome da znamo šta želimo da radimo. Šta treba da radimo. Šta je naša svrha.

Možda je poenta u tome da znamo šta je to bez čega smo suštinski nesrećni. Šta je to što mrzimo da ne radimo – za šta uvek imamo potrebu da nađemo vremena. Šta je to što nas hrani.

Šta je to što vas hrani?

Dizajn? Fudbal? Joga? Štrikanje? Pisanje?

I sad jedna radikalna misao: sasvim je u redu da to bude vaš hobi. Sasvim je u redu da ono za šta živite, nije ono od čega živite. Čak je to nekad srećnija opcija.

Šta želim da radim? Često je za “posao” prosto potrebno da bude aktivnost koja nam se prilično dopada, gde imamo osećaj da doprinosimo, i gde su međuljudski odnosi prijateljski. Radno vreme “normalno”, a plata nešto od čega možemo živeti u skladu sa svojim potrebama. I ostalim željama. I prostorom za ono što duša ište.

Donosite krupne životne odluke: Traženje sreće vam ne pomaže