Postizanje uspeha u karijeri je delikatno balansiranje između pritisaka da se savijete, ali ne i da se slomite, pa je potrebno zati kako da se zaštitite od premora. Preokret pandemije COVID-19 je, međutim, gurnuo više ljudi do tačke bez povratka, a premor među radnicima rapidno raste.

Zaštitite se od premora

Endrju Mej, osnivač StriveStronger je proveo poslednjih 25 godina radeći sa generalnim direktorima i mnogim vrhunskim rukovodiocima, preduzetnicima, vojskom i elitnim sportistima, otkriva šta je potrebno za posao bez pucanja i sa sigurnošću može reći da ako ovih 5 faktora ugradite u svoj život neće doći do premora.

Usklađivanje svrhe

Usklađivanje svrhe sa ličnim vrednostima i povezivanje smisla sa poslom ima jake veze sa poboljšanjem zadovoljstva životom. Kada se pitate „Osim zarade, zašto radim? Zašto sam ovde?” i imate jasan odgovor, ne samo da se osećate bolje u vezi sebe i svog života, već generišete neku vrstu polja sile koje vas štiti od nekih oštrijih efekata stresa. Specifično za sprečavanje sagorevanja, razumevanje zašto radite ono što radite jeste od vitalnog značaja.

Osećaj svrhe vam takođe može pomoći da odredite prioritete, delegirate, kažete „ne“ i odvojite vreme za aspekte svoje uloge koji osvežavaju vaš duh. Pronalaženje vašeg smisla je suštinski prvi korak u izgradnji veza sa ljudima, zajednicom i prirodom – temelj za sprečavanje premora.

Aktivni oporavak

Fizičko opuštanje i psihološko isključivanje ključni su za održavanje nivoa energije, smanjenje umora, negovanje kreativnosti i jačanje emocionalne inteligencije.

Oporavak koristi telu i mozgu, stvarajući fizičku i psihičku odvojenost od stresa vašeg radnog dana. Oporavak izbacuje hormone stresa iz tela i smiruje nas od gama (rešavanje problema i koncentracija) i beta moždanih talasa (zauzet, aktivan um) do alfe (mir i refleksija) i na kraju delte (spavanje i sanjanje). Kako se to događa, električna aktivnost vašeg mozga u obliku moždanih talasa se doslovno usporava. Ako se osećate kao da aktivni oporavak hladi pregrejan sistem, upravo je tako.

Aktivni oporavak treba posmatrati više kao oblik distanciranja ili igre, a ne kao fizički trening ili stres. Primeri uključuju hodanje u prirodi, plivanje, jogu ili tai chi, saune ili naizmenično toplo/hladno tuširanje, baštovanstvo ili kuvanje, vođene vežbe pomne pažnje. I kreativne aktivnosti uključujući slikanje ili sviranje muzike.

Restorativni san

Kvalitetan restorativni san od vitalnog je značaja za oporavak, ravnotežu hormona, funkciju mozga i pamćenje. Spavanje je oblik istinskog pasivnog oporavka. Nesporno je da dovoljan, obnavljajući san igra ključnu ulogu u održavanju fizičkog i psihičkog blagostanja. Spavanje omogućava ćelijama tela da se poprave i podmlade. Mnoge restorativne funkcije u telu – uključujući rast mišića, oporavak tkiva, sintezu proteina i oslobađanje hormona rasta – javljaju se uglavnom, ili u nekim slučajevima isključivo, tokom sna. Bez adekvatnog sna telo se ne oporavlja pravilno, što rezultira kratkotrajnim smanjenjem kognitivne obrade, pamćenja i sticanja veština, i povećanim rizikom od umora, sagorevanja i bolesti.

Iskustvo pokazuje da ljudi imaju tendenciju da žrtvuju san kako bi obavili više posla. Spavanje je toliko presudno da čak i blagi nedostatak sna ili prekid sna utiču na pamćenje, prosuđivanje i stanje raspoloženja. Nedovoljno vremena za spavanje i nekvalitetan san povezani su sa niskom otpornošću na stres i neprilagođenim suočavanjem, dok dosledan kvalitet sna stvara zaštitni faktor protiv svakodnevnih stresnih faktora svakodnevnog života i rizika od premora.

Psihološki kapacitet

Optimalni fiziološki kapacitet odnosi se na sposobnost tela da ima rezerve i da se prilagodi u različitim situacijama, posebno kao odgovor na izazovne zadatke ili stresna vremena.

Nismo samo mozak na štapu. Nauka je pokazala da ljudi sa lošim fiziološkim sposobnostima imaju manju otpornost na stres i brže dostižu pragove stresa. Niži fiziološki kapacitet takođe utiče na vreme oporavka.

„Nakon procene hiljada korporativnih radnika u našoj laboratoriji, znamo da je veća kardiorespiratorna sposobnost povezana sa nižim simptomima iscrpljenosti uzrokovane stresom, stvarajući tampon protiv sagorevanja. Optimalna kardiorespiratorna kondicija pomaže u suzbijanju povišenog krvnog pritiska, povišenog pulsa u mirovanju, povišenog šećera u krvi i povećanih markera upale, svih fizioloških poremećaja povezanih sa sagorevanjem “, izveštava dr Tom Bakli, direktor istraživanja i globalni autoritet za stres.

Društvena povezanost

Zadovoljavajući odnosi i veza sa zajednicom su osnovni za zadovoljstvo, smisao i ispunjenje u životu.

Ljudska bića žude za vezom. Hiljadama godina živimo i radimo u zajednicama. To je od suštinskog značaja za način na koji doživljavamo svet. Usamljenost i ograničena društvena povezanost povezani su sa lošijim mentalnim i fizičkim zdravljem, pri čemu je društvena povezanost veća determinanta ukupnog zdravlja od gojaznosti, pušenja i visokog krvnog pritiska.

Ljudi sa niskim društvenim vezama prijavljuju veću ranjivost na anksioznost, depresiju i antisocijalno ponašanje. Nasuprot tome, rad na društvenim vezama, posebno dugoročnim prijateljstvima koja sežu u našu mladost, pružaju emocionalnu stabilnost, osećaj zajedničke istorije i usidruju nas posebno u izazovnim vremenima. Povezanost sa drugima daje nam svrhu, smisao i zadovoljstvo, veće samopoštovanje i empatiju, a sve to sprečava premor.

Da li previše očekujemo od lidera?